Бразилска чорба
Пре отприлике месец и по дана, трагајући за сајтовима који имају неке везе са Београдом, хтео сам да направим "онлајн" базу података која би могла да буде корисна људима који живе у главном граду или долазе са стране. На сајту belgradeeye.com (то је хостел који има информативнији сајт од већине званичних установа) – наиђох на више занимљивих "линкова", отидох ка "водичу који покрива главне ствари у граду" (belgrade.org.yu), а ту, иако мало скрајнута, пажњу ми привуче опција: "О Београду, на португалском, из Бразила".
Рекох себи да ово морам да видим. Већ скоро две године, како се то већ каже, уређујем и водим радио-емисију која представља и популарише Бразил, бразилску културу, филозофију живљења, музику. Бразилаца у целој Србији има тек неколико десетина, ни наших људи тамо нема много. Ко ли то оданде пише о Београду? Адреса је otpisani.blogspot.com. Мора да је Прле. Или је Тихи?
Шетам од наслова до наслова: "Мистериос до органисмо" – текст о Макавејеву и његовом ремек-делу, "Ново Белградо е Нота Собре Добровић" – фотографије Генералштаба и текст о Николи Добровићу. Не знам баш португалски, али све разумем. Јасно ми је да блог води неки "мој човек".
Ту је и кратка белешка о аутору. Никола Матевски, рођен у Београду, завршио журналистику у Куритиби, у држави Парана, на југу Бразила...
Немам времена да студирам текстове, посао зове, али не могу да одем тек тако... Морам да се јавим човеку. Јер – кад, ако не сад? Кад ће шетња космосом Интернета поново да ме нанесе у ове крајеве?
"Поштовање Никола,
Случајно наиђох на твој блог, па пошто на радију Београд 202 водим емисију која се зове "Бразилска чорба", помислих да би било занимљиво када бисмо успоставили контакт.
И ја сам новинар, скоро 10 година сам "арбајтовао" у дневним новинама, а онда сам прошле године "избегао" у "виртуелни свет" – опслужујем веб-портал izlazak.com, који је нешто између градског водича и поп-културног магазина.
Радио-емисију о Бразилу почео сам да радим са Тјагом Силманом, новинаром из Бело Оризонтеа (који јој је и наденуо име, пошто му се допала та нова "смешна" реч, али и нови "појам" – код њега у држави Минас Жераис то се наводно баш и не кува).
Тјаго је крајем 2005. године, због једне лепе плавокосе Марије, стјуардесе ЈАТ-а, дошао у Београд на неколико недеља и онда "напрасно" одлучио да остане до даљег, па смо покушавали да "измислимо" послове које би овде могао да ради.
Тако некако је настала радио-емисија. Најпре се примила на Радију СКЦ, а од априла прошле године на "двестадвојци". Радећи је заједно, временом смо постали "браћа". Наше дружење је било толико интензивно да волим да кажем како сам са њим пропутовао континенте, а да се нисам макао из Београда.
Нажалост, Тјаго није нашао посао по својој мери (од кога би могао да живи) и почетком ове године вратио се у Бразил. Уместо њега, у емисију је ускочио члан исте "репрезентације" – Андре де Лима, сликар из Рија, који је живео туда-свуда, али се некако пронашао у Београду...
Видим да си и ти новинар и да се на блогу бавиш београдским, српским, југословенским темама, па сам мислио да би било лепо када бисмо успоставили неки контакт.
Само неколико сати касније чекао ме је одговор.
"Предраже,
Веома ми је драго што сте ми писали.
Ево, да се и ја мало представим. Дошао сам у Бразил 1994. године, кад сам имао само 12 година, тако да је мој српски речник остао помало детињаст. Кад год треба да пишем на српском, плашим се да ћу испалити неку глупост или неки бајати израз из раних деведесетих. Стање је такво да је мој португалски доста бољи од српског. За све ово време био сам само два пута у Београду (и Србији).
Три године сам био запослен у листу "Газета до Пово", што су највеће регионалне новине у Парани. Дао сам отказ у марту и од тада углавном ленчарим, кувам, читам и гледам филмове. Углавном сам писао за културну рубрику, а ту и тамо су изашле и неке моје филмске критике – филм и јесте моје главно интересовање.
Овде су Срби (или људи заинтересовани за Србију) доста "разбацани". У Сао Паулу постоји Српски клуб, који је релативно познат по доброј кухињи. Филмски режисер Карлос Реијенбах ми је рекао да сваке недеље тамо зове телефоном да би сазнао да ли ће правити мусаку. То је вероватно једино место у Бразилу где се може наћи слика чича-Драже окачена на зид, што јасно описује ту стару генерацију српских имиграната.
Поред тога, успоставио сам контакт са неколико Бразилаца обожавалаца Београда. Један је новинар агенције ЕФЕ у Рију, Педро Агијар. Он је провео само седам дана у Београду крајем прошле године и потпуно се заљубио у људе и места. Са њим се редовно дописујем и сигуран сам да би вам он радо помогао. Он пуно пише о Србији на Википедији на португалском.
Што се "Отписаних" тиче, то је место где пишем разне ствари у вези са својим пореклом и са извесном чежњом коју осећам према томе. Свакодневно читам вести на Интернету, пратим блогове, па кад се пружи прилика нешто и напишем...
Пуно поздрава из Куритибе,
Никола."
Мислио сам да сам огуглао на све, али, ето, Николино писмо ме је дирнуло. Наредних дана сам га раздраган као мало дете читао свима – девојци, мами, ујни, пријатељима...
Онда сам му отписао. Рекао сам како, за разлику од њега, који осећа чежњу за местом свог порекла, ја чежњу осећам за свим пријатељима и драгим људима који су се последњих двадесетак година, силом (не)прилика, раштркали по целом свету.
Приметио сам, такође, како имамо сличан професионални бекграунд и слична интересовања и предложио да покушамо нешто да радимо заједно. Никола је прихватио и тако постаде "специјални извештач" радио-емисија "Бразилска чорба" и "Излазак". Током недеље се чујемо "преко скајпа", проћаскамо о евентуалним темама за емисију, а онда суботом радимо програм уживо. Ја њему кажем "Добро јутро", пошто је у Бразилу цик зоре, он мени и слушаоцима "Добар дан".
Хвалим се у граду како ниједан српски медиј нема дописника из Бразила, а ја га, ето, имам, и то каквог. Прошле недеље смо имали исцрпан извештај са Међународног филмског фестивала у Рио де Жанеиру. Од страних медија акредитовани су били "Гардијан", "Њујорк тајмс", Ројтерс... и "Излазак".
Никола у децембру долази у Београд. Договарамо се да направимо ревију бразилског и јужноамеричког филма. И још штошта. Имамо најбољу репрезентацију…
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
