У 80 одсто случајева особе не оболе у контакту са зараженим комарцима

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић изјавила је данас да у 80 одсто случајева, лица која су у контакту са комацима зараженим грозницом Западног Нила, не оболе.

Она је за Танјуг рекла да су два мушкарца стара 58 и 62 године, са територије Војводине код којих је потврђена грозница Западног Нила, у фази опоравка, и да су највероватније њихове придружене болести биле разлог теже клиничке манифестације болести.

„Иначе у 80 одсто случајева, сва лица која буду у контакту са комарцима који носе овај вирус, не оболе. У 20 одсто случајева се јаве одређени симптоми и они су најчешће блажег карактера, грозница, болови у зглобовима, појачан умор, али се најчешће и не примети да је инфекција”, објаснила је она и додалује неуроинванзивна форма горзнице у један одсто случајева.

Неуроинванзивна форма, како је навела, представља клиничку манифестацију где особа осим умора, повишене температуре, горзнице, болова и опште ломности, може да упадне у стање коме и у неким случајевима је неопходно да буде лечена на одељењима интензивне неге јер се јаве знаци и симптоми инфекције мозга, енцифалитис и менингитис.

„Ми не можемо да предвидимо да ли ће се инфекција развити у тежу клиничку форму, али обично повишена температура која почиње ођедном, без икаквих других симптома већ само са осећајем умора, и ако то повежемо са неким боравком у природи, нарочито поред воде, може да укаже на такву инфекцију”, истакла је она.

Јовановићева каже да најчешће инфекција блаже форме, код 20 одсто случајева или сваке пете особе која дође у контакт са узрочником ове инфекције, пролази благо и брзо, кроз седам до 10 дана, али да када су у питању неуроинванзивне форме, обавезно је посетити специјалисту за инфективне болести где се предузима лечење које дуже траје.

Напоминње да су мере заштити против комараца личне и да подразумевају избегавање боравка на оним местима и у оним периодима дана када је њихова активност највећа, у сумрак и рано ујутру.

Такође, када је у питању лична заштита, додаје да она подразумева ношење гардеробе са дугим рукавима, обично светлих боја, коришћење заштитних средстава на отвореним деловима коже који ће помоћи да не дође до убода комараца.

„Ако неко живи у кући и има двориште, и на сваки начин је више изложен уједима комараца, да не би био у ризику, онда треба водити рачуна о хигијени тог дворишта, односно уколико имамо неку устајалу воду у сакцијама, старим гумама, треба водити рачуна да се та места избегавају”, објаснила је она и додала да је за особе које живе у стану, неопходно бити у климатизованом простору и избегавати боравак напољу у време највеће активности комараца.

Када је у питању савет за начин исхране и врсту намерници које треба уносити, Јовановићева истиче да у Институту за јавно здравље Србије већ два месеца ради саветовалиште за исхрану које се бави индивидуалним начином рада, у ком раде специјалисти хигијене који се баве различитим врстама саветовања када су у питању и здрава лица, али и особе са хроничним обољењима, и додаје да се у саветовалиште на преглед може доћи уз упут лекара опште медицине из Дома здравља.

„Независно од тога, савети за безбедну и правилну исхрану током летњег периода подразумевају да будемо умерени у свему, да уносимо довољну количину течности, и да приступимо корекцијама у навикама и да избегавамо боравак на високим температурама, нарочито у периоду од 10 до 17 часова, јер све заједно може угрозити здравствено стање”, закључила је она.

Нагласила је да је последњим циклусима истраживања потврђено да се информисаност и свесност жена о значају мамографије знатно повећала у односу на пре шест, односно три године, нарочито за жене које су у животном добу од 50 до 60 година.

Истовремено, истиче да је мамографија сада позната скоро свим женама и не представља велику и недостижну врсту дијагностичке процедуре, као и да је рад мобилним макографом потврдио чињеницу да жене желе да дођу на преглед.

„На један веома једноставан начин, мобилни мамограф одлази из једне локалне самоуправе у другу и сада је у Лесковцу. У претходном месецу је био на територији Пожаревца и у координацији Дома здравља и саме болнице, као и уз подржку локалне самоуправе, у Пожаревцу је прегледано око 850 жена”, рекла је директорка.

Истиче да је женама старости од 50 до 69 година, које немају никакве промене на ткиву дојке, неопходно радити мамографију једном у две године, а да је за жене које имају некакве промене у ткиву дојке ова врста прегледа потребна хитно.

„Уколико жена већ опипава некакву промену у ткиву дојке, уколико је у својој породичној анамнези регистровала болест, јако је важно да се такве особе прегледају раније”, нагласила је Јовановићева.