Минималац од 400 евра није безначајан, али је недовољан

Председник Србије Александар Вучић недавно је најавио како држава планира знатно да повећа минималну зараду, са садашњих 340 на 400 евра, а ако тако на крају и буде, онда ће минималац за 2024. бити увећана за око 17,5 одсто. Званични преговори, према слову закона, тек треба ускоро да почну, а Социјално-економски савет, трипартитно тело у ком учествују представници Владе Србије, репрезентативни синдикати и Унија послодаваца Србије, треба да се договори о висини те зараде за наредну годину. Уколико до 15. септембра не успеју да се усагласе, влада пресеца и одређује минималац који се готово увек поклапа са председниковом ранијом најавом  о повећању.

У Србији минимална зарада тренутно износи око 40.000 динара и никако није довољна да омогући нормалан живот, посебно ако се зна да је и у овој години то једини извор прихода за више од 350.000 грађана.

Представнике синдиката не чуди што је председник Вучић и пре почетка преговора обзнанио колико ће износити минималац у наредној години.

Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”, подсећа да је то већ уобичајена пракса.

– Ипак, то није у складу са овлашћењима председника, али пошто је реч о учесталој пракси, то подржава и Влада Србије. Предлог да се минималац повећа са 340 на 400 евра није занемарив и безначајан, али имајући у виду раст инфлације и да минимална зарада не покрива егзистенцијалне потребе запослених, то повећање ипак не би било довољно – уверен је Ристић.

Подсећа да ће синдикат „Независност” на предстојећим преговорима наступити са старим предлогом, а то је да се минимална потрошачка корпа и минималац изједначе. То значи да би уместо садашњих 230 динара по радном часу, минимални радни сат требало да износи 293, јер је према последњим званичним подацима у априлу минимална потрошачка корпа износила око 51.000 динара.

– Не верујем да ће наш предлог бити прихваћен, али ћемо се и даље залагати за то да минималац мора да покрије егзистенцијалне потребе запослених – додаје Ристић.

Повећање минималне зараде може бити само збир инфлације и раста бруто домаћег производа – став је од којег не одустају послодавци.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, признаје да оно што председник државе предвиди у вези са висином минималне зараде, то најчешће буде и реализовано.

– Нема ту ништа чудно, јер он пре тог наступа у јавности има вероватно консултације са Министарством финансија на ту тему. Међутим, иако нас тек очекују званични преговори, многи кажу да они постају илузорни. Из угла уније, преговори то и јесу и нису у исто време – уверава Атанацковић. Додаје да највећи део послодаваца, њих око 80 одсто, сматра да треба повећати минималну зараду, али уз одређену реакцију државе која би им, као и до сада, смањила пореске обавезе, повећала неопорезовани део плате или за неки проценат смањила порезе и доприносе на зараду.

– Ако предлог о повећању минималца буде исувише велик, тражићемо неке уступке за привреду. Иначе, председников предлог о повећању на 400 евра на први поглед не звучи нереално – наглашава Атанацковић.

Остала петина послодавца, углавном су то мала предузећа и предузетници, нису за повећање минималне зараде, јер ионако кубуре са приходима, не могу да повећају своје цене због ситуације на тржишту, нити промет...

Месечно усклађивање са бројем радних дана

Минимална цена рада тренутно износи 230 динара по радном сату, али минимална зарада није унапред фиксирана, већ се одређује управо на основу минималне цене рада, али и времена проведеног на раду. Највећи минималац од 42.320 динара у овој години радници ће примити три пута. Један је био у марту, други у мају, а трећи их чека сада, у августу. Дан мање у радној листи, по 22, имали су у јануару, а било га је у јуну, и биће га и у октобру и новембру са зарадом од 40.480 динара. За јул, септембар и децембар убележиће по 21 дан рада и плату од 38.640, док су април и фебруар били месеци са најтањим буђеларом од 36.800 динара због минималног броја радних сати (160).