Предграђе се нада бољитку

Седам градских општина на ободу Београда са неизвесношћу очекује усвајање новог статута града. Нацрт овог документа, што до сада није био случај, обећава изједначавање статуса предграђа са ужим делом престонице и равноправно коришћење новца из градских фондова.

Уколико статут буде усвојен у предложеном облику Младеновац, Обреновац, Лазаревац, Гроцка, Барајево, Сопот и Сурчин мораће да се одрекну прихода од накнада за уређење земљишта које општине остварују преко локалних дирекција. Тако ће се новац који инвеститори уплаћују на име накнаде за уређење грађевинског земљишта из свих 17 општина сливати у једну касу. Из заједничког буџета Град ће, према приоритетима, распоређивати средства за уређење инфраструктуре на свим територијама. Рок који се тренутно наводи за преузимање послова од општинских органа је 31. јануар 2009. године.

Новине су и то што би град преузео издавање одобрења за изградњу објеката већих од 800 квадрата, без обзира на којој се општини налазе, и доносио све просторне и урбанистичке планове. Општине ће моћи да оснивају месне заједнице, установе културе и спортске клубове, али и задрже своја локална комунална предузећа.

Опозиционе странке истичу да владајућа коалиција покушава на овај начин да потпуно централизује власт. Зоран Алимпић, председник Комисије за израду статута, међутим, наглашава да општине на ободу града могу само да профитирају јер су приходи од такси које су до сада остваривали били минимални.

Према истраживању „Политике”, мишљења о будућем статусу и развоју предграђа међу општинским функционерима су подељена. Неки од њих надају се бољитку после преласка на градске јасле, док појединци сматрају да нови документ доноси низ ограничења. Сугестије општина и грађана биће разматране наредних недеља, а овај документ требало би да буде усвојен најкасније до 19. октобра.

Бранка Савић (ДС), председница општине Барајево сматра да ће најављено изједначавање општина ићи у корист предграђу. Прошлогодишњи приход локалне Дирекције за градско грађевинско земљиште био је око 105 милиона динара што је, како истиче, недовољно за било какву озбиљну инвестицију.

– Сеоска подручја приградских општина су у изузетно неповољној ситуацији. Имамо проблеме са асфалтирањем путева, неколико села уопште није прикључено на водовод. Ови проблеми су споро решавани у претходном периоду и тешко да би се ишта променило и за наредних десет година. Зато мислим да ће шансе Барајева сада бити веће – каже Савићева.

Бранко Борић (ДСС), председник општине Лазаревац, није оптимиста и сматра да ће предграђе, због мањка новца, једва састављати крај с крајем ако предлог буде усвојен. Подсећа да је изградња локалне инфраструктуре у општинској надлежности од 1992. године и да је од тада много тога урађено.
– Немогуће је из једног центра ефикасно управљати и решавати животне проблеме становника 31 села у Лазаревцу – истиче Борић. Лазаревац има четири јавна предузећа: Радио Лазаревац, локалну Дирекцију за градско грађевинско земљиште, Комунално предузеће које је брине о чистоћи на улицама, зеленилу, водоводу и канализацији, и однедавно предузеће за топлификацију. За њихов рад ове године је из буџета утрошено више од 400.000.000 динара.
– Преко Дирекције смо успевали да обезбедимо новац за несметани рад ових предузећа. Ако нам одузму надлежност над овом службом било би поштено да воде рачуна и о одржавању наших комуналних предузећа – каже Борић.

Жељко Јоветић (ДС), председник општине Обреновац, у начелу је сагласан са предлогом Нацрта статута, али мисли да би било добро да општина задржи право наручивања просторних и урбанистичких планова, јер има најбољи увид како би требало усмеравати развој своје територије.

– Сви остали предлози су у реду. Централизација издавања одобрења за стамбену градњу више од 800 „квадрата” је добра идеја. У сваком случају надамо се да ће буџет за инфраструктуру бити у сразмери ономе које смо имали до сада – рекао је Јоветић.

Бранислав Јовановић (ДСС), председник oпштине Младеновац, сматра да би сходно Нацрту статута града овој општини ишло више новца него што је до сада добијала.

– Фондовски део буџета користили смо за изградњу инфраструктуре, а он се „пунио” поред осталог и накнадом за коришћење и уређење грађевинског земљишта, а то је било далеко мање новца него што би добијали из Београда. Због тога сада очекујемо више средстава – каже Јовановић. Он истиче да ће општина моћи да се стара о школама, само ако за то буде добијала новац од Града.

Живорад Милосављевић (Група грађана), председник општине Сопот, није одушевљен Нацртом статута јер сматра да предложене промене не иду у корист приградских општина.

– Сви говоримо о децентрализацији, а град ће преузети наше надлежности. Нисам сигуран да ће бити више слуха за приградске општине. Ако нам одузимају ингеренције ваљда би требало прво да процене да ли могу ефикасније да обављају те послове – каже Милосављевић. Он напомиње да град ни досад није много улагао у Сопот, али да су општинске власти, уз подршку грађана, успеле да обезбеде да свако село на њиховој општини добије градску воду, гасовод, капеле, игралишта.

– Зашто би град поправљао локалне саобраћајнице, а ми преузели одговорност за одржавање школа када је град њихов оснивач, бира управни одбор и поставља директоре. Да не говорим о просторном планирању, изради планских аката, издавању дозвола за градњу. Плашим се да не дођемо у ситуацију да нико неће хтети да улаже у нашу општину – истиче први човек Сопота.

Зоран Јовановић (ДСС), председник општине Гроцка, оцењује да су измене постојећег Статута града најбоље решење за Гроцку у ситуацији у коју је општина запала због нагомиланих дугова и дугогодишњег заостајања у развоју.

– Притиснути дуговима, које нам је оставила претходна општинска власт, тешко да би могли, без уплитања највиших градских структура, да превазиђемо кризу. Чак и да Гроцка није у специфичном, готово ванредном стању, сматрам да нема разлога да не покушамо са расподелом одговорности какву предлаже нови статут – наглашава Јовановић. Он се, међутим, плаши да ће преузимање ингеренција од општина бити велико оптерећење за градске органе чак и ако повећају чиновнички апарат. Јовановић се не прибојава да ће сливање досадашњих општинских прихода у централну касу Града одузети Гроцкој и оно мало новца којим сада располаже.

– Не губимо ми тај новац јер ће он бити распоређиван у крајеве града где је најпотребнији. Ако се Скупштина града буде држала тог принципа, Гроцка и друге неразвијене општине могу само да профитирају. Не бих да нагађам како ће се то одразити на општине које су у бољем стању од нашег – каже Јовановић.

Власт у Гроцкој је крајем прошле године и све до пролетњих избора била блокирана после формирања нове већине у локалној скупштини и одбијања тадашњег председника да напусти положај. Сећајући се тог искуства, Јовановићу не смета ни предлог који градској Скупштини даје овлашћење да заведе принудну управу у оним општинама где формирање власти и изгласавање буџета није могуће.

Војислав Јаношевић (ДС), председник Општине Сурчин, сматра да је његова општина способна и поуздана да сама рукује ресурсима на локалном нивоу и да развија овај део града.

– Градоначелник је обећао да ће у наредних десет дана разговарати са представницима седам општина. Уколико се неће смањивати број запослених у општини, буде ли нам се гарантовао развој, ако ће инвеститори имати интересовања да улажу новац, онда ће нацрт статута бити добро решење. Најбоље би било уколико би за новац из градског буџета конкурисали са пројектима. Међутим, уколико се покаже да Нацрт статута града није био добар, онда ће бити промењен – рекао је Јаношевић.