Спремни за уживање

Паковање, планирање, прецртавање и последње ставке са списка и одмор може да почне. Две недеље које сте дуго прижељкивали, замишљали, на плажи, уз звуке таласа и шум мора, мирис борова и покоју лагану ноту у позадини...

Идилично замишљено, а у пракси одмор је велики изазов и често стрес за све. Ако сте сами, онда имате далеко већу слободу да одлучујете како желите да се одмарате – сами или у одређеном друштву, с партнером или без њега, на планини, мору.\

Планирање одмора за вишечлану породицу увек је далеко већи изазов, јер треба у обзир узети разне тежње, жеље и могућности и права је вештина ускладити све тако да осмех на лицу никоме не изостане и да се сви заиста подједнако одморе. А оно што је најважније, како саветују психолози, јесте да одмор схватите не као губљење времена, него тренутке у којима ћете се одморити од свакодневице.

„Истраживања показују да одмори побољшавају и ментално и физичко здравље, подстичу радни учинак и креативност. На крају крајева, људи који одлазе на одмор обично су срећнији и задовољнији животом. Да бисте уживали, одмори не морају бити скупи. Три студије су показале да су људи који викенд третирају као одмор били срећнији и задовољнији када су се у понедељак вратили на посао”, наводи психолог Бел Лијанг с колеџа Бостон за лист „Сајколоџи тудеј”.

Одмор је моћан начин да уздрмамо свакодневну рутину и притиснемо дугме за ресетовање. Пре него што одете на одмор такође је важно да одлучите какав предах вам треба. Некада вам треба предах од притисака, па ће вам пријати пасиван одмор и ленчарење, типична доколица, а некада је потребан одмор од монотоније и онда би вам више одговарало да путујете и истражујете, упознајете разне културе, обичаје.

Одмор, чак иако се не путује преко пола света, треба да буде редован, годишњи предах од обавеза, рутине коју имамо, плаћања рачуна, замарајуће набавке, спремања, и најважније је да током њега имате другачији ритам током тих дана. Научници су, чак, доказали и да продужава живот.

„Одмор игра значајну улогу у менталном здрављу и благостању ослобађањем неурохемикалија које чине искуство пријатним”, наводи у свом раду за Универзитет Ричмонд клинички психолог и доцент психологије Џанел Пајфер, објашњавајући и да су људи често под притиском опуштања на одмору што може да изазове контраефекте током путовања.

Од силне обавезе, наводи она, да се опусте, наиме, људи често склизну у анксиозност и модел понашања да нешто треба под обавезно да раде и ту долази до проблема. Да бисте избегли ову замку, Пајфер препоручује да и током летовања имате неке ситне обавезе, да правите планер ако то помаже да имате рутину и структуру на какву сте навикли.

Такође, док сте на одмору било би веома важно да путујете, јер је то карика која свакоме даје прилику да се развија, усавршава.

Постоје разне препоруке колико би требало да траје летовање – од оних који заговарају минимум 21 дан колико је потребно за ефикасно јачање организма и подизање имунитета, а с друге стране, према студији „Џорнал оф хепинес” одмор би требало да траје од 8 до 14 дана.

Промена средине

Одлазак на одмор подразумева, најчешће, путовања која нуде нова, разнолика искуства и поспешују креативност. У данима када сте ван дома на тесту су и сналажљивост, адаптација на разне непредвиђене околности, а током одмора више смо и у природи, изабраном окружењу што је лек против стреса, депресивности и анксиозности.

Нека истраживања указују и да позитивнији ефекат на психу има више краћих одмора него један дугачак, а измештање из уобичајеног животног окружења омогућава дистанцирање од свакодневних брига, обавеза, мисли – то је сјајна прилика да се свако одмори не само од посла, већ и од самог себе.

Време на одмору, ма где били, треба, по препоруци стручњака, да проведете с ближњима, да бринете о себи, опуштате се и радите неке ствари које немате прилику да радите у редовним околностима. Тек тада када се опустите и одморите како треба, моћи ћете и да будете продуктивни.

Три недеље за дужи животни век

Истраживање Европског кардиолошког друштва сугерише да три недеље годишњег одмора продужава живот. У оквиру студије која је трајала 40 година, проучавао се утицај здравих навика на дугорочни ризик од развоја срчаних обољења, да би се као један од важнијих фактора испоставила управо дужина годишњег одмора.

Показало се да су испитаници који су узимали мање од три недеље годишњег одмора имали 37 одсто већи ризик од преране смрти у односу на оне који су користили годишњи одмор од три недеље.