Света дужност Србије је да буде уз Српску

Били смо на Петровачкој цести, на само једном месту у тој најтужнијој колони направљеној још од 1945. године на тлу савремене Европе, о чему сви у целој Европи ћуте. Користиће све изразе, погром, прогон, егзодус, али никада неће рећи да је то највеће етничко чишћење на европском тлу од 1945. године наовамо, рекао је синоћ председник Србије Александар Вучић у Приједору, на обележавању 28. годишњице страда Срба у „Олуји”. Последњих дана смо сведоци толико лицемерја, двојаких стандарда у понашању великих сила према нама Србима, истакао је Вучић. Додао је да се с толико проблема суочавамо, „да и ми који морамо да бринемо о народу, морамо да дамо одушка и сопственим мислима и емоцијама”. Казао је да се могу видети и многи стварни и лажни српски интелектуални кругови у Београду, као и кругови Загребу и у многим другим градовима, који ће све могуће изразе да употребе, али да никада неће рећи да је то био злочин етничког чишћења.

„Ово су људи, не кликери и бројеви. Сви они су људи и срца и душу имају, али да анализирамо из њиховог угла и да кажемо ’не, не, нису људи, бројеви су’. Па како то пре само 30 година је било 700.000 Срба у Хрватској, а данас свега 112.000 по попису који они рекламирају? Па шта се то десило с тим људима? Како нестадоше толики људи? Због чега нестадоше?”, упитао је Вучић. Рекао је да је, кад је пре неколико година донета одлука да Србија и Република Српска заједнички обележавају несреће и страдања, било разговора и о Петровачкој цести. „Децу су побили, а сада сам ишао да видим како изгледа то место, 28 година размишљам како је то могуће, да грешком гађате децу и старце. И 28 година касније видите да грешке није било. Немогуће је да сте на онаквом простору направили грешку. Хтели сте да убијете и децу и њихове деке и баке. Јасно вам је било да ту нема ни оружја ни оруђа”, рекао је Вучић.

Говорећи о крсту који је био рушен на Петровачкој цести, Вучић је рекао да „никада ту децу неће моћи да нам отму из срца и душе”. „Ово је прича о свим убицама, свима онима који мисле да имају право да се иживљавају над нашим народом”, рекао је Вучић. А о оптужници која је у Београду подигнута против учесника у убиству деце на Петровачкој цести, председник је рекао да нико из света није рекао, ни из једне земље са Запада, да је српско тужилаштво одрадило одличан посао и да дечја смрт не сме да буде некажњена.

„Сада видите какви смо ми Срби, а шта раде сви остали. Нико из света није рекао, са Запада нам није рекао: ’одличан је посао урадило тужилаштво’, не сме дечија смрт да буде некажњена. Ћутали су као заливени. Против мене је кренула општа хајка у хрватским и сарајевским медијима, која траје данима, недељама. Јесте ли приметили да је неко у Србији реаговао? Ћуте. Када сам их питао да ли ће да пусте да смрт српске деце прође некажњено, њих је баш било брига, јер су то српска деца. А српска деца, ма како то језиво звучало, нису баш деца, нека друга су деца, туђа су деца, а наша су само за нас деца. И зато од њих не очекујте сузу. Наше сузе никада родитеља неће имати сем нас самих. Зато је важно да се ми држимо заједно и да се не дамо”, рекао је Вучић. Председник Србије је казао да данима слуша како Приједорчани треба да се стиде зато што су Приједорчани.

„Приједор је био прва најтужнија станица од колоне која је бежала, негде на путу ка слободи, ка чекању неког новог живота, знајући да тамо где су децу убијали нема живота, спаса и опстанка. Ево мене овде са вама. Рођен саму Београду, дошао сам овде код вас у Приједор да вам кажем да сам поносан што сам овде са вама, јер знам да овде живе честити људи, који су очували своју слободу, а не неки зликовци”, рекао је председник Србије. Вучић је рекао да је данас Републици Српској тешко због санкција које јој је увела једна светска сила, подвукавши да је овде јер је гледао када је Србија затварала границе на Дрини и није давала да скрену са ауто-пута. Нагласио је да никада више наша земља неће да затвара путеве за свој народ и да ће увек бити уз народ Републике Српске. Истакао је да Србија неће уводити санкције Републици Српској.

„Ма каква мука да погоди наш народ, посао Србије, наш задатак, обавеза и света дужност јесте да будемо уз народ РС када је тешко, када светска сила РС уводи санкције, да кажемо да ћемо помоћи српском народу на сваки начин”, рекао је Вучић. Најавио је да ће Србија то и чинити и улагати у Републику Српску. Председник Вучић је поручио да српски народ мора да чува оно што је његова највећа вредност, а то је љубав према слободи. „Данас када знамо шта је Јасеновац, када се поносимо својим именом и презименом, када нам деца поново знају шта је Јасеновац и шта је ’Олуја’, хоћу да вам кажем да не схватате колико вас волимо, колико нам значите и колико без вас не можемо. И за крај, за наше Крајишнике, неки кажу ’изгубили сте територију’, али смо добили вредне и поштене људе, који нам данас доносе медаље са такмичења, који су најуспешнији спортисти, најмарљивији радници, људе који подижу Србију и РС, који никада неће заборавити, али који ће гледати у будућност, који знају шта значи слобода”, рекао је Вучић.

Оно што никако не смемо да изгубимо из вида, истакао је он, то је да чувамо оно што је наша највиша вредност, оно по чему нам се диве и они који говоре све најгоре о нама свакога дана – а то је наша љубав према слободи. „Од слободе нема важније речи, нема важнијег појма и ничега важнијег на свету од слободе. Чуваћемо слободу нашег народа, чуваћемо слободу и Србије, а уверен сам да ћете сачувати слободу Српске и увек ћете имати подршку своје Србије”, поручио је Вучић. Нагласио је да Србија није „тамо далеко” и „Србија није тамо негде”. „Србија је у свим вашим срцима, баш као што је Република Српска у нашим срцима и баш као што су сви Крајишници у срцима свих нас и у Србији и у Српској. Нека живи Приједор, нека живе Република Српска и Србија, и хвала вам на овом величанственом дочеку”, поручио је Вучић. Додао је да ћемо да градимо нашу земљу, „сигуран сам да ћете и ви овде да градите Републику Српску”.

Скупу на главном градском Тргу мајора Карлице присуствовали су, поред председника Србије Александра Вучића и председника РС Милорада Додика, и председници парламената Владимир Орлић и Ненад Стевандић, премијери Ана Брнабић и Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, министри и други званичници Србије и РС. То је у Републици Српској било прво обележавање Дана сећања који Србија и Република Српска организују. Патријарх Порфирије служио је парастос страдалима, интониране су химне Србије и Републике Српске, а минутом ћутања одата је пошта страдалима у погромима на српски народ.

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је „оно што они називају ’Олујом’ био је злочиначки подухват САД са хрватском војском, планиран да би се етнички очистио тај простор”. „Хрвати су ангажовали преко 200.000 војника донираном од стране САД. Одласком наших људи командовао је амерички амбасадор у Загребу, господин Галбрајт, који је све учинио да то буде успешна акција, како су они то назвали”, рекао је Додик. Казао је да може Америка да буде велика колико хоће, али да је унижена и мала. „Према једном малом народу покушава да одржи негативни однос”, истакао је Додик. На свако недужно дете, жену, старца, ангажован је по један наоружани војник, подсетио је председник РС Додик, и истакао је да је Приједор град колона и страдалник.

Истакао је да је „Олуја” била злочиначки подухват који је планиран и није била рефлекс. „Учили су нас много пута и одгајали нас да о нашим страдањима и патњи ћутимо. Готово да је био уобичајен рефлекс српског народа да не говори о својим страдањима. Тек пре девет година, захваљујући једном упорном Србину, председнику Александру Вучићу, девети пут смо овде да обележимо страдања и да кажемо да нећемо заборавити”, рекао је Додик. Казао је да за место обележавања годишњице говоре – „а што у Приједору”. „Нисам дошао овде да омаловажавам, али само пре месец дана нико није ништа рекао када су Бошњаци обележавали своје страдање, ко сте ви да говорите шта сме, а шта не сме”, рекао је Додик. Поручио је да никада неће опростити иако нас наша вера учи томе, „ником нећу дозволити да нас омаловажава, Републику Српску”. Рекао је да јуче донета одлука да се борцима Војске Републике Српске Крајине изједначи статус са борцима Републике Српске.

Патријарх Порфирије: Мир је највиша вредност

Патријарх Порфирије рекао је после парастоса да само се „сабрали овде да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Лике, Баније, Кордуна којима је у лето 1995. Приједор био прва станица спаса” током насилног егзодуса нашега народа. Неки су, рекао је, застали и остали овде, неки су наставили даље. Ипак, за 1.893 није било наде за лепше и боље дане. Рекао је да смо „сабрани у молитвеном сећању на прогнане, страдале и њихове гробове неопеване”. „Због тога вас, браћо и сестре, пре свега и једино поздрављам именом господа Исуса Христа, првог изгнаника и онога који је својим васкрсењем дао смисао сваком страдању”, рекао је патријарх. „Мир је највиша вредност. Услов без ког немамо људског достојанства. Апелујем на све и позивам верске лидере да се чува и изграђује мир међу народима”, нагласио је патријарх и додао:

„Сабрали смо се не само зато што имамо право на своју бол и сећање, већ и да се молимо за спасење страдалих душа. То не значи да се не сећамо других, поштујемо и бошњачке и хрватске жртве”. Нагласио је да добро знамо да је предуслов сваког мира, мир са Богом, нема мира без молитве Богу. „Стога апелујем на све, пре свега позивам верске лидере да учинимо све да се гради мир међу народима, да учинимо све да се елитизам у болу демонтира, јер само истовремено видање свог бола и препознавање туђег може бити гарант будућности. Будимо елитни у добру, врлини, милосрђу и измирењу и међусобном поштовању, једном речју – будимо људи, како је говорио патријарх Павле ’Будимо људи’”, рекао је поглавар СПЦ.

Колона као бесконачна агонија

Окупљенима се обратила Јована Ђаковић, која је имала  осам година када се 4. августа нашла у избегличкој колони. „Из Книна сам отргнута олујним ветром 4. августа”, рекла је она и додала да је са најближима ушла у малог фићу, али да није знала где је њен отац. „На крову фиће плава путна торба и све вредности у њој. Мама нам је говорила да је све у реду. Лица осталих људи, угашени погледи, тврђава у пламену, откривали су да није у реду”, рекла је Дамјановић Ђаковић. „Колона је запамћена као бесконачна агонија и место тишине. Чуо се понеки лелек, јецај и звук камиона”, рекла је она. Поручила је да након онога што се десило Србима тада, Србију и Републику Српску треба чувати још јаче.