Ре­фор­ма­тор под турбаном

Иран­ска те­о­крат­ска власт су­о­че­на је с про­бле­мом: успо­ном но­вог ве­ли­ког аја­то­ла­ха ко­ји вла­сти у Те­хе­ра­ну иза­зи­ва по­др­шком пра­ви­ма ма­њи­на и про­тест­ном по­кре­ту ко­ји ме­се­ци­ма де­ста­би­ли­зу­је ре­жим. Са­јед Џа­вад Ала­ви Бо­ру­џер­ди (72), унук углед­ног ши­ит­ског ли­де­ра, сво­јим иде­ја­ма о ре­де­фи­ни­са­њу „не­за­ви­сно­сти” цен­та­ра вер­ског уче­ња и све­штен­ства иза­зи­ва љут­њу по­ли­тич­ког и те­о­ло­шког еста­бли­шмен­та, али и ра­до­зна­лост јав­но­сти ко­ја је кри­тич­ки рас­по­ло­же­на пре­ма ауто­ри­тар­ном мо­де­лу Ислам­ске Ре­пу­бли­ке.

Бо­ру­џер­ди је сво­је­вре­ме­но имао кључ­ну уло­гу у об­но­ви ислам­ског се­ми­на­ра у све­том гра­ду Ко­му, нај­ве­ћег у зе­мљи, ко­ји је осно­ван још 1922. Осла­ња­ју­ћи се на уче­ње свог де­де, но­ви ве­ли­ки аја­то­лах на­ме­ра­ва да се­ми­на­ре и све­штен­ство при­бли­жи на­ро­ду на на­чин на ко­ји су то чи­ни­ли са­свим рет­ки но­си­о­ци ове ти­ту­ле.

У вре­ме ра­сту­ћег не­за­до­вољ­ства јав­но­сти због ап­со­лут­не по­др­шке ши­ит­ског кле­ра вла­сти­ма Ислам­ске Ре­пу­бли­ке, та­ква пер­спек­ти­ва на­и­шла је на знат­ну па­жњу и по­др­шку.

И Ира­ну је ти­ту­ла ве­ли­ког аја­то­ла­ха ре­зер­ви­са­на са­мо за оне ко­ји су до­сти­гли ста­тус „мар­џе”, нај­у­ва­же­ни­јих по ши­ит­ској тра­ди­ци­ји. Зва­нич­но, у зе­мљи по­сто­ји осам аја­то­ла­ха ал узма, што у пре­во­ду зна­чи Ве­ли­ки знак Ала­ха, али је њи­хов број не­зва­нич­но ве­ћи. Ве­ли­ки аја­то­ла­си, по­пут во­ђе ре­во­лу­ци­је Ру­хо­ла­ха Хо­ме­и­ни­ја или ње­го­вог на­след­ни­ка Али Хам­не­и­ја, одр­жа­ва­ју сва­ко­днев­не кон­так­те с љу­ди­ма и има­ју пра­во да из­да­ју „фа­тве”, вер­ска ми­шље­ња.

Бо­ру­џер­ди­јев ста­тус ни­је зва­нич­но по­твр­ђен, а да би се то до­го­ди­ло мо­рао би да до­би­је са­гла­сност др­жа­ве – с ко­јом је у рас­ко­ра­ку. Јед­на од тач­ки кон­флик­та ти­че се ње­го­ве по­др­шке ба­хај­ској ве­ри, мо­но­те­и­стич­кој ре­ли­ги­ји на­ста­лој у Пер­си­ји у 19. ве­ку. Ба­ха­ји пре­у­зи­ма­ју еле­мен­те дру­гих свет­ских ре­ли­ги­ја и те­же ства­ра­њу уни­вер­зал­не не­по­ли­тич­ке свет­ске за­јед­ни­це, а у Ира­ну има­ју око 300.000 след­бе­ни­ка..

Ак­ту­ел­на ши­ит­ска власт про­га­ња Ба­ха­је, за­бра­њу­је им сту­ди­ра­ње и уки­да им дру­га људ­ска пра­ва.

Мно­ги у ду­бо­ко кон­зер­ва­тив­ној и не­то­ле­рант­ној зе­мљи не де­ле ова­кве ста­во­ве, па су од­мах сти­гли ба­ра­жи кри­ти­ка. Ве­ли­ки аја­то­лах На­сер Ма­ка­рем Ши­ра­зи, бли­зак вла­сти­ма, твр­ди да су Ба­ха­ји по­ли­тич­ка гру­па ко­јом ма­ни­пу­ли­шу стра­не си­ле и упо­зо­ра­ва да би би­ло опа­сно да­ти им зва­нич­ни ста­тус. Аја­то­лах Наџ­му­дин Та­ба­си, из се­ми­на­ра у Ко­му, се при­дру­жу­је: „Ове вр­сте при­мед­би ни­су до­бре. Во­де се­ку­ла­ри­зму.”

Још јед­на од кон­тро­вер­зи ти­че се Бо­ру­џер­ди­је­вих ту­ма­че­ња исто­ри­је Ира­на пре до­ла­ска исла­ма. За раз­ли­ку од зва­нич­них ту­ма­че­ња ко­ја по­ку­ша­ва­ју да иг­но­ри­шу древ­ну пер­сиј­ску ци­ви­ли­за­ци­ју, он ис­ти­че зна­чај тзв. Ки­ро­вог ци­лин­дра, до­ку­мен­та из ше­стог ве­ка ста­ре ере у ко­јем осни­вач пр­ве пер­сиј­ске им­пе­ри­је го­во­ри о сва­чи­јем пра­ву из­бо­ра и ме­ђу­соб­ном по­што­ва­њу.

Кон­тро­верз­ни ве­ли­ки аја­то­лах ба­ви се и нај­ак­ту­ел­ни­јим про­бле­ми­ма са­вре­ме­ног Ира­на, укљу­чу­ју­ћи и смрт Мах­се Ами­ни, де­вој­ке ко­ја је сеп­тем­бра 2022. умр­ла по­сле ис­пи­ти­ва­ња у ста­ни­ци вер­ске по­ли­ци­је, где је при­ве­де­на због „не­ре­гу­лар­ног” но­ше­ња хи­џа­ба. Ње­на смрт иза­зва­ла је не­за­пам­ћен та­лас де­мон­стра­ци­ја, ко­ји је власт по­сле 500 уби­је­них до­не­кле ста­ви­ла под кон­тро­лу ре­пре­сив­ним ме­ра­ма, укљу­чу­ју­ћи и јав­на ве­ша­ња.

„Она је би­ла ћер­ка свих нас, а оно што се до­го­ди­ло на­шој ћер­ки ис­пу­ње­но је ве­ли­ком гор­чи­ном”, ка­же аја­то­лах до­да­ју­ћи да се истин­ска ве­ра не де­фи­ни­ше са­мо спољ­ним из­гле­дом. Вла­сти­ма по­ру­чу­је: „Ти љу­ди има­ју шта да ка­жу и не сла­жу се с оном што ви ра­ди­те. Њи­хов глас тре­ба не­где да се чу­је. Осло­бо­ди­те но­ви­не да о то­ме пи­шу. Штам­па мо­ра да бу­де сло­бод­на. Раз­ли­чи­та ми­шље­ња тре­ба да се чу­ју на др­жав­ној те­ле­ви­зи­ји.”

Ре­фор­ма­тор под тур­ба­ном та­ко се при­дру­жу­је пле­ја­ди ли­бе­рал­них ин­те­лек­ту­а­ла­ца, по­слов­них љу­ди, адво­ка­та, умет­ни­ка, про­фе­со­ра и сту­де­на­та ко­ји зах­те­ва­ју ре­фор­ме иран­ског дру­штва за­ко­ва­ног у вла­сти кон­зер­ва­тив­них аја­то­ла­ха и ми­ли­тант­не Ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де.

Бо­ру­џер­ди­је­ва по­пу­лар­ност ра­сте, а власт на све на­чи­не по­ку­ша­ва да оспо­ри ње­гов те­о­ло­шки ста­тус „мар­џе”, све­ште­ни­ка нај­ви­шег угле­да. Аја­то­лах Мо­ха­мад Ја­зди, сво­је­вре­ме­но се­кре­тар Дру­штва учи­те­ља Се­ми­на­ра у Ко­му, обе­ћа­ва: „Уко­ли­ко не­ка осо­ба се­бе не­ког да­на јав­но про­гла­си за ’мар­џу’, лич­но ћу ин­тер­ве­ни­са­ти и из­да­ти зва­нич­но са­оп­ште­ње.”

Бо­ру­џер­ди има све ква­ли­фи­ка­ци­је да по­ста­не „мар­џа”: углед­но по­ре­кло и ре­пу­та­ци­ју, ути­цај и ра­сту­ћу по­пу­лар­ност. Ислам­ска Ре­пу­бли­ка мо­ра­ла би озбиљ­но да се при­пре­ми уко­ли­ко пла­ни­ра да ућут­ка та­квог чо­ве­ка.