Класична кафа губи трку на тржишту

Кафа се пије из задовољства и када потрошачи због инфлације и раста трошкова живота почну да калкулишу, одричу се најпре тих малих ствари. У јеку инфлације забележен је велики пад потрошње кафе, чак за трећину, а када се томе дода промена трендова и чињеница да је млади све мање пију, а и када је користе то није она из џезве, него инстант и разни миксеви, онда је то још један изазов за домаће прерађиваче и мале пржионице које се боре да опстану. А прошла година је била тешка за све.

Љубитељи овог кофеинског напитка могли би ускоро да пробају и прерађену кафу из Уганде, будући да је приликом недавне посете нашој земљи Јовери Кагута Мусевени, председник Уганде, нагласио да се у Србији и уопште у овом делу света пију знатне количине овог напитка па желе да промовишу и своју кафу. Срећом, Србија је пристала да купи прерађену кафу из Уганде, написао је он на свом инстаграм налогу.

Када је реч о Уганди, подаци показују да у укупној вредности извоза робе из ове земље у Србију кафа чини 98 одсто. Прерађивачи наводе да овај напитак из Уганде иде на тржиште у малом проценту. Реч је о кафи са највише кофеина која је јака и оштра и врло мало може да се стави у мешавину. Имају они, кажу наши саговорници и боље врсте, али је у том случају цена знатно виша. Наше тржиште је навикло на кафу коју чини 90 одсто „рио минас” из Бразила и 10 процената „робусте”, углавном индијске. На тржишту у овом тренутку продаја традиционалне кафе пада. Трендови се мењају, па расте потрошња инстант, еспресо и кафе у капсулама, а она из џезве пада. Упитан да ли је то због цене, Никола Србиновски, директор фирме „Милекс” д. о. о., каже за „Политику” да није.

– Чак је и скупље од домаће кафе, али је реч о комфору. Зашто кувати кафу у џезви кад можеш да је спремиш на дугме. Капсула кошта рецимо 50 динара и од ње се добије једна шоља, а од 100 грама домаће кафе може се направити 10 шољица и кошта 120 динара. Дакле није реч о цени – објашњава.

Продаја еспреса, сазнајемо, расте кроз све већу конзумацију код куће. Уз јефтинији, повољан апарат од килограм еспреса који кошта 1.500 динара може да се спреми 120 кафа. То је 12 динара по шољици, а у кафићу би коштала 200. Тржиште бележи и раст продаје миксева кафе (такозвани три у један). У њима је најмање кафе, али су пуне шећера и примећује се да чак и старији потрошачи све више прелазе на ове типове кафе.

– Домаћа кафа бележи велики пад и у кафићима и ресторанима. У центру Новог Београда тешко је наћи локал који служи такву кафу. Није разлог у квалитету или навикама потрошача, него многи имају потписане уговоре и спонзорства са произвођачима еспресо кафе и месечно морају да продају уговорене количине. Ако уврсте и домаћу, тешко ће то остварити, а фактуре стижу сваког месеца. На жалост и то ће допринети гашењу локалних пржионица кафе – наводи Србиновски.

– Цене су експлодирале. Велики играчи имали су неке позиције одраније (пре свега старе уговорене цене) и то су користили од краја 2021. и током 2022.  То је мале фирме скоро уништило и изгубили су добар део тржишта. Све мање пржионице бележе пад у последњих пет година, а од 2021. интензивно. Само прошле године тај пад био је и до 50 одсто –  каже за наш лист Србиновски.

Цене су, додаје, тренутно у паду и у односу на прошлу годину сирова „минас” кафа је појефтинила за око 20 одсто. Ипак, јефтинија сировина није се много одразила на цене у малопродаји, јер су сви остали трошкови и инпути поскупели. Србиновски напомиње да у таквим условима, потрошачи најпре кажњавају мале, слабије брендове, јер не пристају на више цене. Сви су спустили цене кафе, али је питање ко ће опстати на тржишту са таквим осцилацијама.

– Вратили смо један део тржишта, али нико није дошао на раније позиције. „Минас” кафа (арабика из Бразила) прошле године била је више од 800 динара по килограму, а робуста (углавном из Индије и Вијетнама) била је јефтинија, па су је многи додавали у већем проценту како би постигли бољу рачуницу. Великим прерађивачима је лакше, јер су позиционирани у трговинама и имају боље услове. Од мањих опстају још само добро рангиране пржионице са јаким локалним брендом.

Домаћа, али из апарата

Да би се изборили са конкуренцијом мањи прерађивачи домаће квалитетне кафе наводе да морају да раде на јачању бренда и асортимана. Домаћа кафа се неће спремати у џезви, него кроз апарат, јер ће се продавати и капсуле за ову врсту напитка. Иако то никада неће заменити џезву као ритуал припремања кафе, то је једини начин да се на тржишту одржи домаћа кафа.