Пленковић: „Олуја” је темељ хрватске слободе и државе

Хрватска је јуче славила Дан победе и Дан хрватских бранитеља, као и 28. годишњицу операције „Олуја”, која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину и у којој је протерано више од 220.000 Срба, а скоро 2.000 убијено.

У Книну су код споменика „Олуја 95” венце положили представници породица погинулих учесника у овој акцији, ратних војних инвалида, ратни команданти и представници удружења из Домовинског рата, како званични Загреб назива сукобе деведесетих година 20. века у Хрватској, као и председник Хрватске Зоран Милановић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и председник владе Андреј Пленковић, преноси Хина.

На тврђави у Книну подигнута је хрватска застава. Министар бранитеља Томо Медвед оценио је да је „Олуја” круна свих битака у рату, наводећи да „верује да су сви хрватски бранитељи данас, сам хрватски народ, и те како поносни”.

Упркос сталним међусобним трвењима, хрватски државни врх је јуче био уједињен на прослави годишњице војно-полицијске операције „Олуја”, одакле су послали врло јасне поруке о томе шта је „Олуја” била и шта она представља за Хрвате.

Андреј Пленковић је у говору „Олују” назвао прекретницом која је означила крај великосрпске агресије на Хрватску. За 1995. је рекао је да је то вероватно најважнија година у савременој хрватској историји, јер је ослобађањем територија Хрватска враћена у нормалан живот. Он је захвалио бранитељима и онима који су животе уткали у Хрватску јер без њих ни суверене хрватске државе ни развоја ни напретка не би било.

„’Олуја’ је ослободилачка акција, темељ хрватске слободе и државе и Хрватска никада никоме неће допустити нападе на ’Олују’ и хрватске бранитеље, на војнике и полицајце”, рекао је Пленковић осврћући се на поруке челника Србије и Републике Српске из Приједора, где је дан раније организован скуп и централна манифестација поводом обележавања Дана сећања на страдале и протеране Србе.

Хрватска неће прихватити оптужнице које долазе од тужилаштва у Београду, од Србије, која претендује да буде регионални и тужитељ и судац, јасно је поручио Пленковић рекавши да је то важна порука за оне који су Хрватској осигурали слободу.

Осврћући се на поруке Александра Вучића и Милорада Додика из Приједора, председник Зоран Милановић je рекао да ће бити благ, јер је у том граду убијено неколико хиљада Бошњака.

„Победа је била велика и тешка. Кад говоримо о истини, она треба бити изречена у целини. Без хрватске победе не би било Дејтона. Неки то тако не виде, али као своју дужност видим да то непрестано понављам”, каже Милановић додајући да „нисмо баш нешто згрешили”.

Хрватски председник је додао како „вређа здрав разум и самопоштовање сваког човека, независно о вери и нацији, када им неко каже да су протерали толики број људи. Милановић је поручио како је у овај хрватски краљевски град хрватска војска ушла када у њему више није било никога, али да се Срби од 1995. године враћају у Книн.

Војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Међу злочинима који су се тада догодили јесте и бомбардовање, односно пуцање по колонама избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа на путу недалеко од Босанског Петровца усмртио 10 особа, међу њима четворо деце.