Сјај у оку

Офталмологија је медицинска грана у којој је напредак технологије и електронике начинио велике помаке, како у дијагностици, тако и лечењу многих очних болести.
Наш саговорник на ову тему је стручњак светског гласа, професор др Зоран Куљача, директор "Клинике Милош",специјалне болнице за офталмологију.
– Пре само десетак година било је незамисливо да можете добити пресек мрежњаче који одговара хистолошком исечку једноставним и безболним прегледом светлосним снопом, методом која се зове оптичка кохерент томографија (ОЦТ). Такође, количина информација коју добијамо новим генерацијама компјутеризованих видних поља о функцији очног живца или ултразвучном биомикроскопијом или IOL мастером о грађи и анатомским односима у оку значајно нам је олакшала решавање неких дијагностичких дилема. У рефрактивној хирургији (популарно "скидање диоптрије") сем компјутерског анализирања предње и задње површине рожњаче доступан нам је и "analyzer", апарат који мери целокупну преломну моћ ока па можемо дизајнирати специјални програм интервенције за сваког појединачног пацијента.

Ово су само неке од новијих дијагностичких процедура које наводи др Куљача, а који стручњаке приморавају да се стално усавршавају и шире своје стручне хоризонте. Истовремено терапијске могућности су сваке године све веће, а методе суптилније и сигурније.

О томе колико се променила хирургија катаракте, најчешће хируршке интервенције на оку, саговорник "Политике" каже:

– У последњих 20 година, од вађења целог сочива, преко уградње тврдих импланта, стигли смо и у Србији до хирургије малог и микрореза са уграђивањем меких и мултифокалних сочива.

И на наше тржиште, захваљујући пре свега Министарству здравља, ушле су велике светске офталмолошке фирме, па је последњих неколико година набављено више апарата за хирургију катаракте и задњег сегмента ока, постоји и конкуренција међу фирмама што је добро. Али, по речима овог врхунског стручњака, у Србији још увек нема (или су у повоју) консигнација са хируршким материјалом или интраокуларним сочивима које финансира произвођач. Због тога код нас, за разлику од, рецимо, богате Немачке, корисник унапред плаћа све што треба да се уграђује пацијенту. Још један доказ да у светској економији сиромашни често плаћају већу цену од богатих за исти ниво услуга.

Наравно, много је теже од набавке опреме ишколовати квалитетне стручњаке који су у стању да са тим новим технологијама постигну врхунске резултате. У Америци и западној Европи свакодневно се обучавају млади хирурзи под будним оком искусних колега и такав приступ, који је сложен и захтеван за обе стране, протиче без нежељених компликација и у Србији.

– Младе људе треба такође слати у свет на стипендије, "fellowship" боравке, као сто су то учиниле Грчка, Румунија, Мађарска и у последњих неколико година знатно повећале квалитет своје офталмологије. И наравно, морате много да радите, сваког дана, са пацијентима и у операционој сали, са много добре воље и не штедећи се, да бисте постигли резултате. Немамо ми потребу, као земља, да увозимо докторе чије се методе и резултати навелико рекламирају без икакве стручне контроле и образложења, што је у целом цивилизованом свету недопустиво.  – истиче професор Зоран Куљача.

Радећи деценијама онако како најбоље зна и по савести, и у државној и у приватној пракси, овај стручњак сматра недопустивом дискриминацију пацијената принуђених да лек за своју бољку потраже у некој приватној болници, не због комфора, већ зато што их је мука на то натерала, а где све поново морају да плате као да нису годинама издвајали од своје зараде за здравствено осигурање и који су на тај начин изложени неправди  због вештачке поделе на "државну" и "приватну" медицину.

– Ја у ту поделу не верујем. Ми се трудимо  да омогућимо пацијентима сложене операције, које су, као на пример трансплантација рожњаче, код нас дупло јевтиније него у другим земљама. Наши су фондови сиромашни, стопа издвајања за здравство је међу најнижим у Европи, али шта је са приватним осигурањима, како то у Србији тако тешко иде, који су разлози – пита овај стручњак који је хиљадама људи, и овде и у свету, омогућио да, када скину завоје и отворе очи, угледају свет пред собом у свом његовом сјају и свом бескрајном богатству боја.