Весић: Закон о планирању и изградњи прошао тест јавности

Измене Закона о планирању и изградњу, које су ступиле на снагу, доносе бројне новине, али пре свега – повећање транспарентности у тој области, брже издавање грађевинских дозвола, више заштите за грађане и обавезе за инвеститоре, изјавио је јуче министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Он је, поводом критика на рачун измена тог закона, које ће бити и тема најављеног протеста, истакао за ТВ Прва да нема закона који је прошао тест јавности као Закон о планирању и изградњи, будући да је јавна расправа трајала 45 дана, у њој су учествовали бројни стручњаци, а прихваћено је чак 100 од око 600 примедби.

Весић је навео да ће, у складу са изменама закона, инвеститори имати обавезу да пре почетка радова приложе полису осигурања од штете трећим лицима, како би, у случају евентуалне несреће, грађани могли да наплате штету, уместо да као до сада чекају судски спор и најчешће ни не добију обештећење.

Обавеза инвеститора је, и пре добијања употребне дозволе, да приложи доказ о кретању грађевинског отпада, односно да је отпад предат грађевинском оператеру, што ће допринети смањењу дивљих депонија.

Министар је истакао да се законом сада гарантује већа заштита објеката културе, а заводи за заштиту споменика културе имају право да приликом израде урбанистичких планова траже израду студије заштите објеката, која ће постати обавезни део плана, као што ће имати право на конзерваторски надзор. На тај начин моћи ће да заштите све објекте у културно-историјским просторним целинама, а моћи ће да утичу и на изглед фасада, како се не би угрожавао амбијент, рекао је Весић.

Као важну новину издвојио је и увођење енергетског пасоша, како би грађани знали какав стан купују, колико ће плаћати рачуне...

Појаснио је да постоје три рока за прибављање енергетских пасоша: три године за зграде у јавној својини, пет у власништву правних лица и 10 година за стамбене зграде, с тим што израду студије неће плаћати станари, већ локалне самоуправе.

Уводи се и обавеза зелене градње, олакшава се постављање соларних панела. „Овим се битно смањује и могућност злоупотребе, јер се једном издате примедбе, односно услови, не могу мењати”, подвукао је министар.

На констатацију да је за опозицију проблематично укидање конверзије уз накнаду, Весић је рекао да је то проблем само за групу људи која покушава да направи политику од тога, али није проблем ни за грађане ни за инвеститоре. „Србија је једина имала тај институт, што значи да је био непотребан, јер да је добар имао би га још неко”, приметио је министар. Подсетио је да је конверзија уз накнаду уведена 2009. године, како би се тадашњи председник Борис Тадић разрачунао са одређеном групом привредника.