Ми више не волимо фудбал

Ретко имамо прилику да уживо гледамо велике тимове, па зато треба да се забринемо што је славни Ајакс у Београду привукао само 6.000 гледалаца. Разуме се, да су против њега уместо Борца играли Партизан или Црвена звезда стадион би био пун.

Из тога проистиче да се код нас на утакмице не иде због фудбала и добре игре, него нас занимају само „наши”, тачније њихова победа. Савез, клубови и остале фудбалске организације вероватно у томе не виде било какву своју одговорност, можда чак сматрају да је природно да свако брине само о себи.

На жалост, незадовољавајући одзив публике на Ајаксово гостовање је очигледна потврда да су истинске љубитеље фудбала с трибина истиснуле интересне групе, чија је улога да буду 12. играч „свог” тима у хајци на бодове. Ми више не волимо фудбал, бар не онако како га су га волеле генерације наших очева, дедова и прадедова.

Сада уопште није битно како се игра, па зато у домаћим лигама нема, што се каже, ни шта да се види. Због тога наша машта, некада изузетно бујна, сада не може да добаци даље од пуког учешћа у Лиги шампиона или на европском и светском првенству.  

Истина, Ајаксова утакмица с чачанским Борцем у Купу Уефе се поклапала с телевизијским преносом Партизанове у Темишвару. Међутим, Ајакс уживо је, ипак, професор са чијег предавања не би требало да се изостане. То поготово важи за садашње и будуће играче и тренере.