На Балкану дуже радно време него у ЕУ

Запослени у Турској раде 42,9 сати у седмици, што је највише од свих који су обухваћени анализом Евростата. За њима следе Црногорци са 42,8 часова недељног рада, а у врху листе су и грађани Србије, који су на трећем месту по броју сати проведених на послу у току радне седмице – 42,3, што је за 2,3 часа више од овдашњег законског оквира. У прошлој години, просечан број стварних седмичних радних сати, према подацима Евростата, на главном послу у земљама Европске уније кретао се од 32,4 у Холандији до 39,7 часова у Грчкој и Румунији. Све ово, како се наводи, сугерише да грађани у балканским земљама имају најдуже просечно радно време недељно.

Да у Србији уистину има интензивнијег и прековременог рада, чак и да радници остају добровољно дуже на послу како би га одрадили како треба, уверен је економиста Милан Р. Ковачевић.

– То им је једини посао који су нашли, па не смеју да ризикују. Иако се сада бележи пад стопе незапослености, ми ипак немамо велико тржиште рада нити баш толико шанси за брзо запошљавање. Зато, неко ко је једва дочекао запослење, спреман је да ради и дуже, ако треба, па претпостављам да ова статистика узима и такве случајеве – наглашава Ковачевић. Додаје да су део анализе вероватно и подаци о раду предузетника и фриленсера, као и оних који обављају додатне послове, па чак и оних који раде од куће.

– Можда се све то убраја у радни недељни учинак, па смо при врху листе оних који имају најдуже просечно радно време недељно. Ипак, сигурно је да радници остају дуже да би задржали то своје радно место, а не да би зарадили већу плату – уверен је он.

Шта онда треба да се догоди да би запослени у Србији зарадио више?

– Истина је да са већом продуктивношћу и са више недељног броја радних сати и плате треба да буду веће, али то нажалост није случај у Србији. Далеко смо од таквог тржишта рада и демократског одлучивања о условима пословања. Па, видите шта се догодило у Француској због померања границе за одлазак у пензију? Код нас таква свест не постоји, а када је реч о приватницима, плата је продукт договора – наводи Ковачевић. Напомиње да га не изненађује податак да су турски радници на првом месту по броју сати проведених на послу, посебно ако се зна да имају највећу инфлацију.

Да се радно време у Србији не реформише и не прилагођава запосленима као у другим земљама, поготово након увођења праксе рада на даљину који се проширио због пандемије, подсећа Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука.

– Друга важна ствар је што се код нас не уважавају истраживања да људски рад не доприноси продуктивности, већ примена технологије и добра организација посла. Показује се да су учинци већи када је радни дан краћи и кад постоји четвородневна радна недеља – наглашава проф. Стојиљковић.

Упитан зашто наши радници раде више од других са подручја Балкана, одговара да смо у том погледу нефлексибилни и имамо послодавце који мисле да ће тако да се изборе за радну снагу у радно-интензивним индустријама, попут текстилне.

– У јавном сектору би, рецимо, краће радно време захтевало да постоје две смене, а онда би морала да се повећа радна снага и радни ангажман како би се смањило радно време. Од тога нема ништа, иако нам очито технологија показује да су сада веће могућности за краће радно време – додаје он.

Подвлачи да дужина радног времена није ни у каквој вези са продуктивношћу, већ је кључ у организацији рада и доброј примени технологије, знања и вештина, њеном ширењу на класичне гране привреде, индустрију, енергетику, пољопривреду...

– То би онда дало ефекте, у смислу продуктивности, па онда не би било потребе да се више ради – уверен је проф. Стојиљковић.

Радни дан по правилу траје осам сати

Пуно радно време запосленог у Србији износи 40 часова недељно, ако законом није другачије одређено. Радна недеља по правилу траје пет радних дана, распоред радног времена у оквиру радне седмице утврђује послодавац, радни дан по правилу траје осам часова, а послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин, посећају у Савезу самосталних синдиката Београда. Ипак, прековремени рад је ограничен на недељном нивоу на осам часова максимално, а запослени не може да ради дуже од 12 сати дневно, укључујући и прековремени рад, објашњавају у синдикату.