Na Balkanu duže radno vreme nego u EU

Zaposleni u Turskoj rade 42,9 sati u sedmici, što je najviše od svih koji su obuhvaćeni analizom Evrostata. Za njima slede Crnogorci sa 42,8 časova nedeljnog rada, a u vrhu liste su i građani Srbije, koji su na trećem mestu po broju sati provedenih na poslu u toku radne sedmice – 42,3, što je za 2,3 časa više od ovdašnjeg zakonskog okvira. U prošloj godini, prosečan broj stvarnih sedmičnih radnih sati, prema podacima Evrostata, na glavnom poslu u zemljama Evropske unije kretao se od 32,4 u Holandiji do 39,7 časova u Grčkoj i Rumuniji. Sve ovo, kako se navodi, sugeriše da građani u balkanskim zemljama imaju najduže prosečno radno vreme nedeljno.

Da u Srbiji uistinu ima intenzivnijeg i prekovremenog rada, čak i da radnici ostaju dobrovoljno duže na poslu kako bi ga odradili kako treba, uveren je ekonomista Milan R. Kovačević.

– To im je jedini posao koji su našli, pa ne smeju da rizikuju. Iako se sada beleži pad stope nezaposlenosti, mi ipak nemamo veliko tržište rada niti baš toliko šansi za brzo zapošljavanje. Zato, neko ko je jedva dočekao zaposlenje, spreman je da radi i duže, ako treba, pa pretpostavljam da ova statistika uzima i takve slučajeve – naglašava Kovačević. Dodaje da su deo analize verovatno i podaci o radu preduzetnika i frilensera, kao i onih koji obavljaju dodatne poslove, pa čak i onih koji rade od kuće.

– Možda se sve to ubraja u radni nedeljni učinak, pa smo pri vrhu liste onih koji imaju najduže prosečno radno vreme nedeljno. Ipak, sigurno je da radnici ostaju duže da bi zadržali to svoje radno mesto, a ne da bi zaradili veću platu – uveren je on.

Šta onda treba da se dogodi da bi zaposleni u Srbiji zaradio više?

– Istina je da sa većom produktivnošću i sa više nedeljnog broja radnih sati i plate treba da budu veće, ali to nažalost nije slučaj u Srbiji. Daleko smo od takvog tržišta rada i demokratskog odlučivanja o uslovima poslovanja. Pa, vidite šta se dogodilo u Francuskoj zbog pomeranja granice za odlazak u penziju? Kod nas takva svest ne postoji, a kada je reč o privatnicima, plata je produkt dogovora – navodi Kovačević. Napominje da ga ne iznenađuje podatak da su turski radnici na prvom mestu po broju sati provedenih na poslu, posebno ako se zna da imaju najveću inflaciju.

Da se radno vreme u Srbiji ne reformiše i ne prilagođava zaposlenima kao u drugim zemljama, pogotovo nakon uvođenja prakse rada na daljinu koji se proširio zbog pandemije, podseća Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka.

– Druga važna stvar je što se kod nas ne uvažavaju istraživanja da ljudski rad ne doprinosi produktivnosti, već primena tehnologije i dobra organizacija posla. Pokazuje se da su učinci veći kada je radni dan kraći i kad postoji četvorodnevna radna nedelja – naglašava prof. Stojiljković.

Upitan zašto naši radnici rade više od drugih sa područja Balkana, odgovara da smo u tom pogledu nefleksibilni i imamo poslodavce koji misle da će tako da se izbore za radnu snagu u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne.

– U javnom sektoru bi, recimo, kraće radno vreme zahtevalo da postoje dve smene, a onda bi morala da se poveća radna snaga i radni angažman kako bi se smanjilo radno vreme. Od toga nema ništa, iako nam očito tehnologija pokazuje da su sada veće mogućnosti za kraće radno vreme – dodaje on.

Podvlači da dužina radnog vremena nije ni u kakvoj vezi sa produktivnošću, već je ključ u organizaciji rada i dobroj primeni tehnologije, znanja i veština, njenom širenju na klasične grane privrede, industriju, energetiku, poljoprivredu...

– To bi onda dalo efekte, u smislu produktivnosti, pa onda ne bi bilo potrebe da se više radi – uveren je prof. Stojiljković.

Radni dan po pravilu traje osam sati

Puno radno vreme zaposlenog u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno. Radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne sedmice utvrđuje poslodavac, radni dan po pravilu traje osam časova, a poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način, posećaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda. Ipak, prekovremeni rad je ograničen na nedeljnom nivou na osam časova maksimalno, a zaposleni ne može da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad, objašnjavaju u sindikatu.