Стране инвестиције лек за српску привреду

Велика јавна потрошња, висок спољнотрговински дефицит, незапосленост и лоше образовање највећи су изазови српске привреде и Владе Србије. Увоз у последње време расте много брже од извоза, указао је премијер Мирко Цветковић на јучерашњој конференцији „Реформе у Србији: резултати и изазови”, па ће, према његовом очекивању, доласком компаније ФИАТ, са којим је договорено потписивање уговора за 29. септембар, бити заустављен раст спољнотрговинског дефицита, јер ће великом делом возила произведена у „Застави” бити намењена извозу.

У изазове ове владе на пољу политике премијер је уврстио: европске интеграције, сарадњу и са Истоком и са Западом, добијање статуса кандидата за чланство ЕУ, очување територијалног интегритета, борбу против корупције и либерализацију визног режима, уз очекивање да ће Србија наредне године бити стављена на белу шенгенску листу.

–И даље смо оптимисти када је реч о одмрзавању Споразума о стабилизацији и придруживању и влада разматра примену Прелазног трговинског споразума са ЕУ, како су то препоручили високи званичници из Брисела – рекао је премијер.

Сумирајући резултате прве фазе реформи у Србији председник владе Мирко Цветковић је оценио да су у протеклих осам година учињени велики помацина шта указује и висок привредни раст, који би ове године, ако га не угрози криза на светском тржишту, могао да достигне осам одсто, што је за један процентни поен више од првобитне пројекције.

– Забележен је и раст бруто домаћег производа. Предвиђено је да у 2008. години износи шест одсто, али ће, по свему судећи, до краја године доспети до седам процената – истакао је Цветковић.

Који су економски изазови?

На првом месту је стварање новог амбијента, бољег и конкурентнијег за привлачење страних али и домаћих инвестиција. Доласком ФИАТ-а и Гаспрома, Србија ће упркос кризи у светској привреди имати висок ниво инвестиција, нагласио је Цветковић.

– Значајан корак у унапређењу пословне климе биће „гиљотина закона” у оквиру које ће 15.000 прописа бити прегледано, а од тога би две трећине могло да буде измењено или обрисано чиме ће се отклонити непотребне процедуре и противречности у прописима– казао је премијер.

У приоритете Владе Србије уврстио је и развој саобраћајне инфраструктуре и окончање приватизације друштвених предузећа.

– Превасходно ћемо се концентрисати на завршетак Коридора 10. Не бих помињао деонице нити бих да спекулишем да ли ће концесија за аутопут Хоргош – Пожега бити раскинута или не. О томе се преговара. Док се не постигне договор то не бих коментарисао – био је изричит премијер.

Као посебан проблем Млађан Динкић, министар економије, истакао јенедостатак одговарајућег знања за управљање инфраструктурним пројектима. Он сматра да би требало направити радикални заокрет у домену образовања, како бисмо имали одговарајући кадар који се тражи на тржишту.

Професорка Даница Поповић је указала да је највећи проблем с којим се Србија суочава дефицит текућег рачуна платног биланса, па се као нужност намеће успостављање макроекономске равнотеже. Рањивост српске привреде, према њеном мишљењу, огледа се пре свега у великој јавној потрошњи.

– Непримерен је раст плата од 15 одсто у односу на пет одсто привредног раста у последњих осам година. Нагласила бих такође да смо једина земља у транзицији која није успела да одржи инфлацију испод десет одсто – казала је Поповићева.

Један од задатака у спровођењу реформи је и смањење незапослености, која не би требало да буде изнад десет одсто. Услов, како каже Даница Поповић, јесте стварање повољног привредног амбијента и отварање простора за гринфилд инвестиције.

То је потврдила и Џејн Армитаж, координаторка Светске банке за Југоисточну Европу. Она је да је 90 одсто инвестиција у Србију у претходним годинама дошло од приватизације, а само 10 одсто су билегринфилд инвестиције.

–Потребно је привући директне инвестиције јер оне повећавају запосленост и побољшавају ниво технолошког развоја земље– казала је Џејн Армитраж.