Синдикати не подржавају предлог о смањењу дужине боловања

Удружени синдикати Србије СЛОГА – синдикат здравства и социјалне заштите са великим незадовољством реаговали су на најаву министарке здравља Данице Грујичић о Предлогу измена Закона о здравственом осигурању, посебно у делу који се односи на дужину боловања које је могуће отворити без провере комисије, где ће лекар опште медицине убудуће моћи да отвори боловање пацијенту најдуже две недеље. У овом синдикату сматрају да оваква промена амортизује тренутно катастрофално стање у здравству које је на ивици колапса. Недостатак лекара, медицинских сестара, техничког и медицинског особља, као и техничких капацитета, чини овакву одлуку не само непромишљеном већ и потенцијално опасном, наглашавају у овом синдикату.

„У време када је хитно потребно улагање у здравствени систем и када се тражи стратегија за дугорочно решавање ових проблема, уместо тога се доносе закони који су у корист послодаваца, а на штету пацијената и запослених у здравству. Оваква измена се чини као покушај обесхрабривања болесних да се лече и иду на боловање уместо да се пружи подршка и омогући адекватна нега. Позивамо министарку и надлежне да поново размотре овај предлог измене и узму у обзир све аспекте ситуације, укључујући и мишљења стручњака, синдиката и грађана као пацијента, посебно струке, јер оваквом одлуком смањују права пацијената и лекара, играју се са здрављем целокупне нације и настављају уништавање здравственог система. Србија заслужује здравствени систем који ће пружати сигурну и квалитетну негу свим грађанима, посебно онима у радном односу, а не брзоплете одлуке које ће погоршати кризу у којој се налазимо”, наводи се у саопштењу Удружених синдиката Србије СЛОГА – синдиката здравства и социјалне заштите.

Подсећамо, у разговору за „Политику” министарка здравља професор др Даница Грујичић је истакла да ће лекар опште медицине убудуће моћи да отвори боловање пацијенту од најдуже две недеље, а не до два месеца, као што је то сада случај. Изузетак ће представљати онколошки болесници, тек оперисани пацијенти, људи који имају инвалидитет и труднице. Она је истакла да су већ припремили Предлог измене Закона о здравственом осигурању, који ће садржати ову промену правила, као и да је привреда имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању два месеца без провере комисије.

„Много је чудно да је излечење највећег броја пацијената било баш 58. дана од тренутка отварања боловања, тј. баш онда када више не могу да буду на боловању без одлуке комисије. Јасно је о чему се ту ради. Надам се да ћемо успети да спречимо могуће злоупотребе. Контрола ће фактички бити на комисијама. Изузетак су онколошки пацијенти који пролазе вишемесечну терапију или пацијенти који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције. Почећемо више да контролишемо боловања”, најавила је министарка здравља за наш лист.

И Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) реаговала је на најаву министарке здравља Данице Грујичић о изменама Закона о здравственом осигурању, истакавши да је то врхунац лицемерја и озбиљна, ниједним аргументом поткрепљена оптужба да су радници лажни болесници, а ординирајући лекари варалице и увреда за све раднике, њене колеге лекаре и све грађане који сваког месеца дају 10,3 одсто своје зараде за здравствено осигурање. Из АСНС објашњавају да не дају радници сами себи боловање, већ лекари који имају стручну компетенцију, професионалну и личну одговорност, пре свега за своје пацијенте.

АСНС указује да радници већ годинама избегавају боловање и кад су озбиљно болесни, јер губе не само 35 одсто зараде већ и право на озбиљне бонусе за присутност на раду и подсећају да су, према подацима Евростата, европске агенције за статистику, радници у Србији у 2022. години радили просечно 42,3 сата, што је 2,3 сата дуже од законом прописаног недељног максимума и шест сати више него што су радили радници у земљама ЕУ (36,2).

Према наводима групације која окупља послодавце, сумња се да је у току прошле године око 40.000 грађана ишло на боловања иако нису имали здравствене тегобе. У 2022. години обављено је око 2.500 провера боловања, а у 12 одсто случајева су уочене неправилности. Углавном је казна укидање плате и доприноса у спорном периоду, али послодавац има право да да отказ запосленом у том случају. Постоје сумње да они који иду на лажна боловања то чине због неког другог сезонског посла, одласка на путовање или због незадовољства на послу.

Средства за накнаду зарада због спречености за рад су се повећавала годинама. У 2018. су износила 13,6 милијарди динара, а у 2022. чак 26,7 милијарди динара.