Ред штрудле, ред музике

Звук трубе будилице у седам ујутру, за пет дана, означиће још један почетак најпосећеније манифестације у Србији, Драгачевског сабора трубача у Гучи. Химном сабора „Са Овчара и Каблара”, уз подизање заставе, отвара се већ 62 године фестивал који је по броју посетилаца растао, али и мењао се. Труба, с којом су се давно храбри Драгачевци враћали с бојишта, с колонама аутомобила које су годинама пристизале на фестивал и увећавале се, „изнедрила” је туризам у овом крају, али временом и друге велике музичке фестивале и етно-манифестације у Србији. У данашње време су, осим трубача, и концерти познатих музичара, свадбарски купус, атмосфера и игра на улицама, сувенири и дружења – разлог за долазак од 300 до 600 хиљада посетилаца у Гучу, а међу њима и све више заљубљеника у „велико разиграно двориште” из иностранства.

„Овог лета за сабор нам се најавило први пут највише страних посетилаца из Шпаније и Енглеске, махом су то млади, а има их прилично и из Словеније. Као и увек, велики је број наших гастарбајтера из Немачке и гостију из Црне Горе, БиХ и осталих земаља региона. С Гучом, највише је напредовало локално становништво. Свако од њих нешто производи или продаје – палачинке, народну радиност, неко вози такси... Захваљујући конкурсу за најлепше двориште, унапредили смо и изглед кућа за издавање. Све су увелико унапред резервисане”, каже Александра Митровић, директорка Туристичке организације у Лучанима.

На питање да ли Гуча и општина Лучани „живе” само од сабора и да ли је по његовом завршетку целе године „тишина”, одговара да је скуп трубача изнедрио и друге догађаје у Гучи, као што је „Хајдук фест” или такмичење у прављењу хајдучког ћевапа, који је почео да окупља и госте из Пољске. Директорка ТО тврди да су њихове манифестације посећене и зато што су цене у Гучи упола ниже него на оближњем Златибору.

Скоро хиљаду манифестација

Већ годинама поставља се питање да ли су фестивали само плод традиције „хлеба и игара” код народа као што је наш, склон забави и добром залогају, да ли су само начин да се напуне локални буџети или су и културно подсећање и чување традиције?

У Србији се у званичном календару манифестација налази уписано више од 950. Одржавају се целе године, али како лето тече, нижу се једна за другом.

После оних које су већ прошле, међу којима су „Егзит”, „Бир фест”, „Арлем” и „Арсенал фест”, „Тешњарске вечери” у Ваљеву и Сабор фрулаша у Прислоници – чекају нас ове недеље музички фестивал „Нишвил” и „Дани банице” у Белој Паланци. Следе „Прва хармоника” у Сокобањи, Фестивал изворне песме у Приликама код  Ивањице, „Хајдук Вељкови дани” у Зајечару, „Ибарски спуст”, Сајам шљива у Осечини, „Дани бурека” у Нишу... И јубиларни, септембарски 90. Вуков сабор у Лозници, одржан први пут на дан отварања обновљене куће Вука Караџића, најстарија манифестација у Србији.

У Туристичкој организацији Србије, како каже Јелена Поповић, сматрају да су захваљујући великом броју музичких програма „манифестације вратиле, нарочито лети, младе у Србију, али и новчано помогле бањама и другим туристичким центрима да се упосли становништво и изграде модерни апартмани и спа центри”. Према истраживањима, 30 одсто страних гостију наводи да су им манифестације додатни подстицај за одмор у Србији, док су за 14 процената њих главни разлог доласка.

„Концерти су најпосећенији догађаји, а наступи савремених група на овим фестивалима омогућују Србији да буде 'у фокусу'. С друге стране, већина манифестација које прате фолклорни и културни програми доприносе очувању етно-традиције као дела наше културе”, закључује Поповићева.

Поред августовске „Нушићијаде” у Ивањици и зајечарске „Гитаријаде”, занимљиви списак манифестација које скептици популарно у набрајању називају „ијаде”, бележи и управо завршену сврљишку „Белмужијаду”, младеновачку „Јагњијаду”, „Погачијаду” у Азањи, војвођанску „Штрудлијаду” с рекордно дугим штрудлама, златарску „Сиријаду” и популарну горњомилановачку „Муд(р)ијаду” или такмичење у припремању белих бубрега.

Док се многи питају која ће још „ијада” настати, у Лесковцу се увелико спремају за „Роштиљијаду”, највећу гастрономску манифестацију, која се одржава од 21. до 27. августа. Како каже директор Туристичке организације Небојша Коцић, у Лесковцу се у време такмичења у прављењу пљескавица на традиционалан начин окупи око пола милиона људи. Правих информација о приходима за општину и грађане нема, али каже: „Нека свако од њих остави један евро, закључите који је то приход”.

„Уједно, овде се посетиоцима из наше земље, али и Бугарске, Северне Македоније и Словеније омогући да обиђу Царичин град, Цркву Оџаклију као и куће украшене сушеним паприкама у Локошници, а концерти су за све укусе, од народних и забавних до поп и рок извођача”, каже Коцић.

„Лав фест” конкуренција „Егзиту”

По посећености концерата, у последње време, издваја се Врњачка Бања, чији управо завршени Фестивал љубави или „Лав фест” окупља и извођаче и младе из целог света. Наступају младе, а познате групе. Програм прати још културних дешавања.

Како каже директор туризма Иван Трифуновић, приходи се још збрајају, а огромни су самим тим што је цена смештаја у време њиховог одржавања десет до 30 одсто већа. Углавном се предузетници из бање подстичу и тако што им се не наплаћује закуп тезги за време фестивала. У овој бањи тек предстоје „Дани Бате Стојковића” и Фестивал филмског сценарија, познат и по радионици драматургије, који окупљају многе културне посленике а, како додаје, и широку публику.

За Велику Госпојину, 28. августа, „резервисани” су за многе „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју, једна од најзначајнијих војвођанских манифестација. Наташа Павловић, директорка ТО Војводине, сматра да су манифестације у покрајини допринеле развоју свести о одрживом развоју и, с порукама које носе, смањењу загађења. „По подацима, највише доприносе локалном становништву, али их треба добро осмислити. Савремено доба захтева организацију на високом нивоу, да би ови догађаји отишли у свет и довели свет у Србију”, каже.

За који дан, од 10. августа одржава се и најзанимљивија манифестација у источној Србији 39. „Златна бућка Ђердапа”. Александра Васиљевић, директорка туризма Кладова, подсећа да се у лову сома на бућку у Текији надмећу риболовци из целе Европе. Публика прати док Дунав „одзвања” од удараца посебним дрвеним штапом по површини воде, којим се ова риба подстиче да исплива с дна, а уловљеног џиновског сома победника, као и остале мање, враћају после фотографисања у реку. После такмичења одржава се дечји карневал, за време којег најмлађи играју и мали фудбал. Као и на свим другим „народним фестивалима”, уз концерт неке од музичких „звезда”, рибари и гости „Бућке” на крају наздраве и заједно заиграју.

Фрушкогорска шетња

Овога августа оснива се у Војводини нова манифестација: „Фрушкогорску винску шетњу” организују Министарство туризма Србије, покрајинска влада и туристичка организација, у сарадњи с удружењем „Срем – Фрушка гора”. Први пут, 27. августа биће организована кружна шетња стазом 6–7 километара кроз винограде, у групама од по 50 гостију које ће се смењивати, најављује директорка Туристичке организације Војводине Наташа Павловић. „Осим нашег најстаријег, фрушкогорског виногорја, шетачи који с ваучерима крећу с Рибарског трга у Иригу, с водичима ће обилазити манастир Ново Хопово, стари извор из времена Марије Терезије и друге историјске знаменитости, а на повратку их чека музички програм”, каже.

Тезга на „Пршутијади” 100 евра

„Манифестације фестивала ’Златиборског културног лета’, као и у селима на планини некомерцијалног су карактера – концерти и овде стални културни програми за публику су бесплатни, а сеоским манифестацијама туристичка организација и локална самоуправа у Чајетини настоје да подстичу и афирмишу младе предузетнике и ствараоце, не намећући им по сваку цену закупнине”, каже за „Магазин” директор ТО Златибора Владимир Живановић. Донедавно, додаје, на чувеној „Пршутијади” произвођачи нису плаћали закуп тезги, а од ове године он износи око 100 евра за четири дана.

Цене за излагаче разнолике

Закуп тезги и штандова на манифестацијама у Србији разнолико се наплаћује, од општине до општине. У просеку, од 8.000 до 12.000 динара за три дана на редовним манифестацијама у Србији до 25.000 динара за два дана у „Винској башти” у Београду, с додатком ПДВ-а. Како нам каже Србољуб Јовановић, организатор Фестивала аутохтоног балканског сира, у Дому омладине је у време популарног „Чиз феста” 13.000 динара, а на то се још додаје ПДВ. Међутим, каже, корист је вишеструка: „Више од 50 малих произвођача сирева излагањем свог производа на фестивалу омогућује и продужава одрживост на тржишту. Они који га овде и продају за два дана имају више купаца него за знатно дужи период уобичајено. Такође, фестивал прате предавања и радионице, а професори школе ’Др Обрен Перић’ из Пирота приказују публици цео процес израде сирева”, каже.

За тезгу на предстојећем Сабору трубача у Гучи издваја се пет до десет хиљада динара, а за закуп јавних површина на којима су угоститељи или трговци наплаћује се, у зависности од места, од 100.000 до 300.000 динара, кажу у Одељењу за буџет општине Лучани.