Парламентарни избори у Пољској заказани за 15. октобар

ВАРШАВА - Председник Пољске Анџеј Дуда одредио је данас да 15. октобра буду редовни парламентарни избори.

Уз њих ће тада вероватно бити и референдум који планира влада десничарске странке Право и Правда о примању избеглица чему се она противи, и о обавези солидарности у ЕУ с погођеним земљама поводом реформе права азила.

Предизборна кампања почиње пет дана пошто одлуку шефа државе о расписивању избора објави службени лист, али незванична све оштрија кампања траје већ месецима.

Право и правда вицепремијера Јарослава Качињског на страначким пикницима сваког викенда, а стално и званичници владе, настоји да убеди Пољаке да ће то бити најважнији ;избори ;од пада комуниста 1989. године и да ;је Право и Правда једини гарант опстанка Пољске.

Премијер Матеуш Моравјецки је пре неколико дана говорио новинарима заједно с председником Литваније Гиданасом Науседом и требало је да тема буде напетост на граници с Белорусијом, али је он оптуживао лидера опозиције Доналда Туска да би наводно уништио армију и угрозио безбедност Пољака ако се у јесен врати на власт.

Јарослав Качињски је почетком седмице у интервјуу провладином недељнику либералне опозиције „Сјећи лидера” рекао да „морамо данас да бранимо нашу безбедности, суверенитет. Улог је већи него икад, можемо да изгубимо све што смо стекли уз толики труд”.

Качињски је рекао да су бившег премијера ;"Туска изабрали његови спонзори да обави прљаве послове зато што је то осведочени издајник и поново ће продати Пољску. Туск је данас обична марионета бриселске бирократије и немачких империјалних планова”.

Некадашњи пољски премијер и бивши председник Европског савета Туск, успео је почетком јуна да организује највеће демонстрације од 1989. када је пола милиона Пољака ;изашло на протест против власти пољских конзервативаца и реформи које Пољску полако претварају у Мађарску премијера Виктора Орбана.

По анкетама расположења бирача, највећу подршку има Право и Правда, око 33 одсто, опозициона Грађанска коалиција око 29 одсто, на трећем месту је једини могући партнер за владајуће конзервативце, екстремистичка радикална националистичка Конфедерација са 13 одсто гласова, док преостале две странке демократске опозиције Трећи пут и Левица имају по девет одсто гласова.

Аналитичари очекују да ће у јесен пресудни бити гласови пољопривредника и других из села које влада губи због проблема са увозом украјинских житарица и пољопривредних производа, а демократској опозицији ; се ;придружило удружење Агроунија које организује протесте и блокаде пољопривредника.

Јарослав Качињски и његова странка угрозили су у кампањи и добре односе и помоћ Украјини када је Качињски отворено рекао да неће жртвовати пољске пољопривреднике да суседу који се брани већ дуже од годину дана у рату са Русијом, помогне да извози житарице.

Право и Правда покушава да бираче радикалне националистичке Конфедерације ;привуче ;оптужбама да Украјина не показује довољно захвалности за помоћ коју јој Пољска пружа да се одбрани од напада Русије и захтевима да се председник Украјине Володимир Зеленски извини за масакр у Волињу из Другог светског рата.

У том масакру и етничким чишћењима пре 80 година, Устаничка украјинска армија је уз помоћ дела украјинских сељака искористила недељно пре подне 11. јула 1943. када су Пољаци били у црквама на мисама, и координирано су извршили напад на 150 села и побили, а негде и живе спалили пољске, чешке и јеврејске суседе.

Од око 100.000 жртава Волињског масакра, од чега око 60.000 у самој Волињској области, нађено је и сахрањано само око 3.000, док су остали углавном у неозначеним гробовима по шумама и у масовним гробницама.

У каснијим акцијама одмазде пољског покрета отпора, Земаљске армије, страдало је према проценама историчара око 20.000 украјинских цивила.