Виминацијум – балканска Помпеја

Нису случајно Римљани подигли град и војни логор на Дунаву. Залеђе долине Млаве богато рудом и житарицама, а пре свега повољан географски и стратешки положај, били су привлачни Римљанима, као и Келтима који су такође овде живели. Велики тргови, храмови, широке улице, луксузне виле, терме, амфитеатар, данас се то богатство Виминацијума, престонице римске покрајине Горње Мезије, може само наслутити и видети у рушевинама. Остаци некадашњег римског града Виминацијума, који се заједно са логором простирао на 670 хектара, заробљени су испод обрадивих површина у области села Стари Костолац и Дрмно, недалеко од Пожаревца. Предмети, споменици, сполије и стеле расути су по плодним ораницама.

За екипу „Трага” Радио-телевизије Србије Виминацијум је био прави изазов. Читав један век је ово јединствено место на планети било велики мајдан квалитетног грађевинског материјала; камен из зидина Виминацијума уграђен је у Смедеревску тврђаву, манастире, цркве, приватне пожаревачке куће...

Уредница „Трага” Југослава Ђурица о томе је снимила две емисије под називом „Траг антике”. Данас је на програму РТС 2, у 17.30, први део емисије, а следеће среде други.

– Прича о сјају и пропасти овог римског града-логора привлачи и дан-данас пажњу наших и светских стручњака. Последњих година на истраживању Виминацијума раде археолози, математичари, електроинжењери, геофизичари и геолози – каже наша саговорница. – Жеља им је да тргови и храмови, позоришта, улице и четврти града „изроне” из ораница у којима се вековима налазе и постану део наше и светске културне баштине.

Од 2000. овим мултидисциплинарним тимом истраживача руководи др Миомир Кораћ и захваљујући употреби нових технологија и сталним ископавањима, све више грађевина Виминацијума бива откривено.

– До сада је истражено само три одсто његове укупне површине и зато се овај локалитет сматра балканском Помпејом – додаје Југослава Ђурица. – Захвална сам др Јелени Анђелковић Грашар, научној сарадници Археолошког института Београд на помоћи. Била је наш водич кроз лавиринте овог археолошког локалитета. Осим Јелене Анђелковић Грашар, у емисији говоре и Драган Јацановић, виши кустос археолог Народног музеја Пожаревац, Бебина Миловановић, виши научни саветник Археолошког института Београд, јеромонах Симеон Станчетић, старешина манастира Рукумије, др Виолета Томић, виши кустос, др Даница Ђокић. Посетила сам и тврђаву Рам, манастире Рукумија и Нимник. Зашто? Видећете, и то је занимљива прича. Манастир Рукумија је по предању задужбина краља Милутина, а по народном веровању ту је света мученица Јелица пострадала. Пратећи трагове античког наслеђа стигла сам и до цркве Успења Пресвете Богородице на старом смедеревском гробљу. Античко наслеђе нису само зидине римског града и војног логора. Виминацијум је био и инспирација многим уметницима. Временска линија антике сеже кроз векове, па све до модернизма у Србији и доводи нас до Милене Павловић Барили. Били смо и у музеју ове наше чувене сликарке. То су кадрови који не смеју да се пропусте, јер, гледајући их човек путује кроз временске ходнике. Много тога може да се види, чује, научи.

У реализацији емисије „Траг антике” учествовали су и редитељ Бојан Воркапић и сниматељ Димитрије Хаџи Николић.