Почело чишћење дивљих депонија у Крагујевцу

Крагујевац – „ Акција „За чистији Крагујевац” почела је уклањањем дивље депоније у центру града, испод надвожњака у Улици Јована Ристића. Већи проблем постоји у приградским насељима и на сеоском подручју, а планом је предвиђено да се са ширег подручја Крагујевца у наредне три недеље уклони 12 највећих дивљих депонија. Посао је поверен ЈКП „Шумадија”, а држава је обезбедила нешто више од 1, 2 милиона динара.

– Екипе ЈКП „Шумадија” стално чисте дивље депоније, али се оне поново стварају на истим местима. Тако је и у Улици Јована Ристића. Уклањање дивљих депонија је сизифовски посао – каже Стефан Никезић, члан градског већа за животну средину, позивајући Крагујевчане да чувају природу и отпад одлажу само тамо где је предвиђено.

На ширем подручју Крагујевца постоји 500 сабирних места која су предвиђена за одлагање комуналног отпада. Упркос томе, гомиле ђубрета и одбаченог покућства могу се видети поред саобраћајница, у шумама и коритима водотокова. То је посебан проблем, јер механизација уопште не може да приђе неким местима како би покупила отпад.

Будући да је реч о вишедеценијском проблему, што говори да је свест грађана о животној средини на изразито ниском нивоу, град Крагујевац је решио да на местима где се стварају дивље депоније постави камере и почне са кажњавањем неодговорних. Држава ће и за ту намену обезбедити новац, а овдашња локална управа је пре два месеца увела и једну новину.

– Донели смо одлуку да пошумимо места са којих смо уклонили дивљу депонију. Тако смо урадили на Метином брду. Позитивни ефекти су видљиви после два месеца. Ту се више не одлаже отпад. Пошумићемо сва очишћена места где је то могуће, а тамо где није поставићемо видео-надзор и почети да санкционишемо несавесне грађане – упозорава Никезић.

Дивље депоније су вишеструки проблем. Осим што загађују и руже природну средину, понекад могу да изазову и веће невоље. Фебруара ове године запалила се дивља депонија поред амбуланте у насељу Бресница.

– Због снажног ветра пожар је почео брзо да се шири, а црни дим је обавио цело насеље. Изгорело је зеленило поред амбуланте, а већу штету спречили су крагујевачки ватрогасци – наводи Дејан Милошевић, еколошки активиста.

Крагујевац је само један од 30 градова који су овог пута од државе добили средства за уклањање дивљих депонија, што говори да је неодговорно одлагање отпада распрострањен проблем. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији је регистровано 3. 059 дивљих депонија. Највише дивљих депонија има у селима и на ободима насељених места, али се таква сметлишта налазе и у ужем градском језгру, као што је то случај са Улицом Јована Ристића у Крагујевцу.

Осим дивљих, Крагујевац мучи и главна депонија у Јовановцу која је од центра града удаљена једва пет километара. На том месту се отпад одлаже дуже од пола века, иако локација никад није задовољавала законом предвиђене услове. Велико брдо ђубрета, високо 50 метара, пуно је метана, опасног гаса који може да експлодира, а у Јовановцу неретко долази и до пожара мањих размера. За савремену депонију на другом месту град и држава већ годинама не могу да обезбеде новац. Градња регионалне депоније и модерног рециклажног центра у Витлишту, према последњим информацијама, коштала би око 40 милиона евра.