Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штетно ширење информација о Кости К.

Због деце која се идентификују са дечаком убицом из „Рибникара” морали бисмо да сставимо тачку на промовисање насиља, сматра министарка Славица Ђукић Дејановић
Штетно ширење информација о Кости К.
(фото Н. Марјановић)

У медијима се објављују ноторне лажи о дечаку Кости К., који је починио масовни злочин пре три месеца у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду, каже за „Политику” професор др Даница Грујичић, министарка здравља. Она је изразила жаљење због тога што се страшне измишљотине пласирају на насловним странама новина и што уредништво листова дозвољава да се то штампа.

– Одлично знам какав је протокол уласка на клинику у којој се он лечи, као и у његову собу, и тврдим да је апсолутно немогуће да је он рекао све оно што се појављује у медијима као да су његове речи. То су ми потврдиле колеге лекари. Апелујем на новинаре да више не објављују ништа о њему, јер он треба да буде, због разних објава и лајковања на друштвеним мрежама, заборављен. Лекцију смо научили и никад више не смемо да дозволимо да се тако нешто догоди. Ко је затајио у том случају, родитељи или систем, то ће струка рећи. Оно што ми можемо јесте да извучемо поуке и да спречимо да се тако нешто понови. Јасно је да не постоји ни безбедносна агенција, ни војска, ни обавештајна служба која може да предвиди да дете од 13 година уђе у школу и побије своје другове. По мом мишљењу, то је непредвидиво – сматра министарка здравља.

Ипак, она се пита како његови родитељи нису видели да се нешто дешава са њиховим дететом или како су га васпитавали, ако то други људи нису уочили...

– Разговарала сам са родитељима преминуле деце и потпуно их разумем. И мислим да треба њих ослушнути. Можда би било добро да они напишу једно заједничко саопштење. Њих треба испоштовати. С обзиром на трагедију коју су преживели, они ће наћи најбоље решење. Има разних мишљења о том случају, неки сматрају да треба да ради Анкетни одбор да се то више не би десило, неки да тај одбор није потребан. Али мислим да подгревање те приче сваки дан у медијима они доживљавају као свакодневно убадање ножа у срце – сматра др Грујичић.

И професор др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, сматра да је поражавајућа информација да има оних који лајкују лик дечака-убице, као и да је много већи број деце саблазнуте личношћу основца који је имао монструозне идеје и спровео их у дело.

– Да ли има деце која се идентификују са агресором и када гледају цртани филм? Да, јер се јако плаше да ће бити поражени и желе да буду победници. Управо тај тип деце су они појединци којима је неопходна помоћ психолога и педагога. Тој деци док су мала може се помоћи. Сва она деца која имају идентификацију са Костом К., представљају разлог да размишљамо о томе да се мора ставити тачка на промовисање насиља. Чињеница да се у неком друштву за хероја прогласи неко ко је врло амбициозан, а ко неће да уложи реалан труд да би био афирмисан, него иде путем који је заиста монструозан, указује да се треба запитати шта може да се уради да буде мањи број те деце. Та деца која су своју агресију вероватно испољила у својој структури личности као мала могла су је трансформисати у спортске активности, у одређене радње где би се она каналисала. То је оно што морамо да радимо – истиче др Ђукић Дејановић.

Наша саговорница напомиње да се дечак налази на праћењу менталног функционисања и да није имала контакт са њим, али да принципијелно може да каже да није мали број деце која не знају шта ће са својом негативном енергијом, која испољавају страх и од тога се бране агресивним понашањем, као ни малишана који користе моделе својих родитеља који су у сукобима.

После злочина у Србији почетком маја, када је у основној школи у Београду и у околини Младеновца убијено 19 особа, приступило се анализи закона и прописа који уређују област менталног здравља.

– Предложене мере нису рестриктивне, већ су мере лечења за некога ко може бити опасан по себе и по друге. Непосредни узрок и разлог за доношење овог закона је ужасна несрећа у ОШ „Владислав Рибникар”. Након тога се видело да у постојећим законским актима, у Закону о менталном здрављу из 2013. године, није решено шта радити са децом која нису кривично одговорна. Mожда се и касни са доношењем новог закона, јер смо имали случај када су пре седам година малолетници у Новом Саду запалили бескућника. Било је више примера злостављања животиња и млађе деце. Нажалост, десио се овај изузетно трагични догађај, који је непосредни повод за измене, а очито да је нешто требало да мењамо и раније – рекла је др Грујичић.

Министарство здравља до 9. августа спроводи јавну расправу о припреми Нацрта закона о допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама. Установљена је неопходност промене законских оквира како би држава имала ефикасне механизме за адекватно и правовремено реаговање.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuk
"...Ко је затајио у том случају, родитељи или систем..."? Odgovorno i strucno tvrdim da je zatajio sistem u celini.
Zemunac
Najveca krivica je na roditeljima i na njihovom monstrumu, koga nisu lecili, vec zalivali da bude sto veci i opasniji psihopata. Monstrum izvrsilac, roditelji koji su mu to omogucili, saucesnici.
Никакав заборав!
То искључиво зависи од тога о каквим се информацијама ради. Оне које могу послужити за промовисање насиља су наравно непожељне. Али да овај мали монструм буде "заборављен" то НИКАКО. Јавност мора да буде обавештена где је он, шта се са њим дешава и какве су мере против њега предузете. У супротном, ако стварно буде заборављен, ето њега ускоро поново на слободи на Београдским улицама са револверима.
Milutin
Slazem se, sem da je u pitanju "mali" monstrum. Nije on mali vec VELIKI monstrum, to sto je maloletan ne menja stvar.
Земунац
У појединим медијима се стално провлаче приче о ликовима из ''Видимо се у читуљи'' и осталим ''жестоким момцима'' из 90-тих. То је тако написано да обичном смртнику рођеном после 2000-те изгледа као бајка о Робину Худу. И написи о овом дечаку монструму све више на то личе, па је боље да се не пише више о њему нарочито не у том маниру. Млади одавно обожавају такве ''бунтовнике без разлога'' каквим га медији све више приказују.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.