Црна Гора бележи негативан природни прираштај у последње три године

ПОДГОРИЦА – У последње три године, Црна Гора бележи негативан природни прираштај што значи да број умрлих превазилази број рођених, а према анализи ЦДТ и Друштва статистичара и демографа у прошлој години је у само седам од 24 општине забележен позитиван.

Реч је о Подгорици (+797), Будви (+142), Рожају (+119), Тивту (+69), Тузима (+40), Плаву (+18) и Улцињу (+5).

У анализи ЦДТ и ДСД под називом „Зашто Црној Гори није стало до сопственог становништва?”, наводи се да је смањење стопе наталитета условљено низом различитих фактора, пре свега биолошким и економским факторима.

Наводи се и да просечна старост популације у Црној Гори од 40 година, представља биолошко ограничење, што значи да се, како указују, не може очекивати динамични раст наталитета као што се дешава у државама са просечном старошћу популације 25 година и ниже.

„Иако економски фактори имају ограничено дејство на кретање наталитета, јер и најразвијеније државе бележе пад наталитета, ипак у Црној Гори то није случај. Последње повећање наталитета у Црној Гори десило се управо у периоду снажног економског раста у годинама након обнове државне независности, када је стопа наталитета забележила свој максимум од 14 рођених на 1.000 становника. Међутим, већ од 2009. године, када наступа светска економска криза и пад БДП-а у Црној Гори од -5,6 одсто, бележимо смањење наталитета за 14,2 одсто. Стопа наталитета у Црној Гори никада није враћена на период пре кризе, иако је био забележен период општег економског опоравка”, наводи се у анализи, преноси портал РТЦГ.

Ниво наталитета у Црној Гори, како упозоравају, није довољан да би обезбедио раст укупног становништва.

„За раст укупне популације, било би потребно имати више од двоје деце по жени, што у Црној Гори није случај. Просечан број деце по жени у Црној Гори износи 1,8”, показала је анализа.

Црна Гора, како истичу, нема добро осмишљену и планирану популациону политику која би дала правовремене одговоре на наведене и друге негативне демографске токове земље.

„Као и у многим другим областима, тако и у популационој политици, води се политика 'спектакла' и краткорочног додворавања бирачима кроз краткорочне мере – попут плаћања за новорођену децу. Ипак, краткорочне новчане надокнаде, иако потребне, нису довољне и не могу надоместити многе функције и потребе које је држава дужна обезбедити како би охрабрила нови живот и останак у Црној Гори”, наводи се у анализи и додаје:

„Политике које се заснивају искључиво на директним финансијским надокнадама, обично воде искључивању жена са тржишта рада и свођењу улоге жене само на репродуктивну”, упозорава се у анализи Центара за демократску транзицију (ЦДТ) и Друштва статистичара и демографа (ДСД), преноси Танјуг.

Кажу да пре свега, држава дужна да обезбеди опште услове који су ван реалних могућности родитеља: владавину права, довољан број предшколских установа, основних школа, обавезан продужени боравак у основним школама, школе без вршњачког насиља, адекватну саобраћајну инфраструктуру, родну политику која јача положај жене у друштву, безбедност друштва и многе друге које смањују цену подизања детета.