Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Врх стреле направљен од метеорита пре 3.000 година пронађен у Швајцарској

Врх стреле направљен од метеорита пре 3.000 година пронађен у Швајцарској
Берн (Pixabay)

ЊУЈОРК – Врх стреле из бронзаног доба откопан у Швајцарској направљен је од метеорита, показала је студија коју је спровео тим истраживача на Природњачком музеју у Берну.

Дугачак 39 милиметара, врх стреле који датира између 900. и 800. године пре нове ере, пронађен је у Меригену на језеру Бил, у Швајцарској, током ископавања у 19. веку, наведено је у студији, пренео је Си-Ен-Ен.

Скоро 3.000 година стар артефакт направљен је од гвожђа из метеорита који је пао у Естонији, стоји у студији.

Ово указује на то да се метеоритским гвожђем трговало у Европи до 800. године пре нове ере или раније, навели су истраживачи, додајући да је необично пронаћи метеоритско гвожђе коришћено тако рано у историји.

Докази о раној употреби метеоритског гвожђа су изузетно ретки, наводи се у саопштењу за јавност издатом о открићу.

У то време људи још нису почели да топе гвожђе из оксидних руда, али се нешто металног гвожђа могло наћи у ударним пољима метеорита, наведено је у студији.

Док су предмети направљени од метеоритског гвожђа били пронађени у Турској, Грчкој, Сирији, Ираку, Либану, Египту, Ирану, Русији и Кини, такви артефакти су раније откривени само на две локације у Европи, обе у Пољској.

Сада, када је пронађен врх стреле, истраживачи су потврдили да је Мериген трећа локација.

Стручњаци су раније мислили да гвожђе коришћено у врху стреле потиче од метеорита Тванберг.

У Европи постоје само три позната метеорита са сличним хемијским саставом, али истраживачи кажу да је највероватнији извор био један у Калијарву у Естонији, пошто је метеорит ударио Земљу око 1500. године пре нове ере и произвео много малих фрагмената, наводи се у студији, преноси Танјуг.

Неки од ових фрагмената су касније пресељени на југозапад у Швајцарску трговачким путевима, рекао је за СИ-Ен-Ен водећи аутор студије Беда Хофман, шеф одељења за науке о Земљи у Природњачком музеју у Берну.

Студија је објављена у листу „Џорнал оф аркиолоџикал сајенс”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.