Острво мира

Обале Палићког, највећег природног језера у Србији, одувек су биле загонетне за посетиоце. Овде је време стало.

Ту су необично очувана стара здања сецесије у једном од најлепших паркова. Затим, рибље чарде које није лако пронаћи, у којима могу да се пробају и јунећи перкелт и штрудле. Овде се већ тридесет година одржава филмски фестивал, на сценама у распону од 200 метара у парку којим шетају познати глумци. Гости Фестивала европског филма  Палић зову „острвом мира” и тиме објашњавају зашто су поново дошли.

Можда је и историјат језера утицао на мир на његовој обали у летњим данима: иако је средином 18. века откривено да су палићка вода и муљ лековити, те је овде настала једна од монденских балканских бања, купања у језеру одавно нема. Због тога што су у прошлом веку фабрике испуштале отпад у палићке воде, упркос интензивном чишћењу последњих година наслаге муља су, у језеру дубине три метра, и даље наталожене на око метар и по и оно се не препоручује купачима.

 На 40 степени само под туш

Расхлађење на 40 степени неки тек пронађу под тушем на купалишту Женски штранд, уколико нису гости оближњег новијег хотела с базеном. За госте који нису у хотелу улазница на базен кошта 1.500 динара. Неки околни пансиони имају базенчиће, али за своје госте.

То је можда и разлог што је, по подацима Туристичке организације Суботица, број туриста овог врелог лета засад мањи него претходног.

„Према званичним подацима Републичког завода за статистику, Палић је, за првих пет месеци ове године, посетило око 14.000 туриста, уз остварених 32.000 ноћења. То је благи пад у односу на прошлу годину, која је била рекордна на нашем језеру, али лоше временске прилике су нас пратиле током читавог пролећа. Очекујемо пораст броја туриста, с обзиром на то да је лето време фестивала, манифестација, догађања и годишњих одмора. За Палић су традиционално више заинтересовани домаћи гости, с више од 60 одсто ноћења, док су од странаца најприсутнији гости из суседних земаља и региона”, каже за „Магазин” директор ТО Суботица Александар Медаковић.

На неким деловима обале удаљеним од централног парка, чишћење је напредовало и становници тврде да су се вратиле видре, па и понеки купач на своју одговорност. Ипак, шетачима остаје фасцинантна уређена обала од читавих 17 километара.

Иако је многима доживљај шетња по дивљини, већини је најатрактивнији њен најуређенији део, Велики парк. Пројектован је 1840. по угледу на енглеске вртове. Почетком 20. века реконструисан је у барокном стилу, са 85 врста растиња.

Колико је Женски штранд био значајан, као и Мушки на другој страни језера, говори и податак да је постојао трамвај Суботица–Палић, на релацији од осам километара, као и воз који је полазио из Земуна, овде имао станицу и настављао ка Будимпешти.

Женски штранд (купалиште) пројектован је још 1845. године. Дрвена грађевина боје опеке која изгледа као да лебди на води сакривала је купачице од погледа и била је на дрвеним стубовима у води који су касније замењени бетонским. Преко мостића се улази у полукружно купалиште у којем су биле свлачионице, данас је ресторан, и с друге стране излази на чувену терасу са погледом на језеро. Осунчана, данас у врелим данима празна тераса, врвила је од купачица некад.

По изградњи штранда, почетком 20. века, на северној обали Палићког језера настаје „рај златног доба”: хотели и летњиковци богатих који су се утркивали у украшавању. Здања сецесије била су зачетак бањског туризма на Палићу, а 1912. откривена је и спомен-чесма на обали, као круна рада великих пројектаната ових здања – Јакаба и Комора.

Тениски меч у балској дворани

Пре неку годину обновљена је Велика тераса из 1912. године. У приземљу су били посластичарница и ресторан, а на балкону балска дворана у којој је, причају, одржан други на свету, после лондонског, тениски меч у затвореном простору. Главно и највеће палићко здање, најзначајнији рад Јакаба и Комора, кроз чије лукове пролази шеталишна стаза, има као ретки украс горњи балкон, који је од урушавања јавно предузеће „Парк Палић”, уз помоћ Града Суботице, недавно заштитило. Сад је конгресни центар, а на доњој тераси се за време фестивала одржавају конференције и коктели у стилу некадашњег гламура.

Симбол Палића, као капија на улазу у Велики парк, подигнут је 1912. и Водоторањ. Валерија Денч, директорка „Парка Палић”, најављује за „Магазин” његову реконструкцију. „Обновићемо фасаду, кровну и кружну конструкцију Секејске капије, која 'отвара' шеталиште. У плану је до краја године и обнова трамвајске станице, за коју је војвођанска влада издвојила 21.400.000 динара.”

Планирана је и обнова и градња стазе шеталишта парка до пешчане плаже, као и рушење дотрајалих објеката у запуштеном викенд-насељу, где се планира и градња апартмана.

Летња позорница, грађена педесетих по пројектима Балтазара Дулића, најакустичније је место у парку, окружено стогодишњим боровима који су представљали „кулису” за класичне представе и оперу, данас за филмски и друге фестивале. Музички павиљон из 1910. такође је место летњих концерата суботом.

Најзад, захваљујући ентузијазму филмског фестивала и извршног директора и селектора Мирослава Могоровића, обновљен је недавно и биоскоп „Абазија” из 1925. године, најстарији на просторима бивше Југославије. И овог лета био је место дружења глумаца, редитеља и новинара, као и концерата и неизоставних журки на летњој позорници до касно у ноћ, много пријатнијој од врелог дана на језеру. О томе сведочи и сецесијски стуб – барометар у парку поред фонтане, места „резервисаног” за романтичне парове који се фотографишу поред статуе галеба, с језером у позадини.

Први олимпијски хотел у Европи

Познати палићки племић Лајош Вермеш покушао је да оживи палићку олимпијаду. У ту сврху подигао је први олимпијски хотел, вилу „Багојвар” или Совину кулу, 1891. године. Саграђена је у стилу швајцарске сецесије с декоративним кровом од бибер црепа, а поред ње је споменик племићу. 

Бећарска тањирача  

Салаши на северу Бачке су најбољи, хвале се овде. Препоручују и да је најбоље да се склоните од врућина у хлад винове лозе или старе котобање. Специјалитет је „бећарска тањирача” у којој цврче кромпир, месо и поврће с роштиља на којем је била и ролована џигерица у сланини. Супа од морке или дивље кокошке, крофне и „гамбоце” са шљивама су честе. Патишпањ с орасима, лешницима и сувим грожђем, натопљен румом и чоко-кремом, преливен шлагом, зове се шомлои галушка.

 Летњиковац имања је увек близу језера, на води су локвањи и обавезно понеко острвце за рибаре који до њега стижу ручно направљеним сплавом. Салаши имају своје винарије, испред којих се чују тамбураши.

Алтамира у палићком зоо-врту

У великом палићком зоо-врту, познатом по пространству у којем се животиње крећу, због чега су генерално мирније него у кавезима, постоји пећина „Алтамира”, направљена и осликана по узору на истоимено шпанско палеолитско налазиште. У овом зоолошком врту постоје и павиљон за излетнике, у који може да се убаци роштиљ, као и „острво мајмуна” на малом језеру направљеном по угледу на Палићко.