Живо благо херцеговачких пећина

Требиње – Као да у менталитету наших људи постоји неки урођени недостатак да се чешће диве туђем поседу, а да праве драгоцености које сами имају нити виде нити разумеју њихов значај. Такав је случај и са Херцеговцима који вековима живе на свом тврдом кршу, а нису свесни правог блага које се ту налази и које ово подручје чини јединственим у свету. Реч је о једном изузетном створењу, ендемској и заштићеној врсти која живи у подземним водама на крашком подручју југоисточне Европе – човечјој рибици латинског назива proteus anguinus. Дуго се овом јединственом створењу, за чији начин живота и особине наука још нема довољно одговора, није посвећивала потребна пажња.

Пре седам година чланови Спелеолошког друштва „Зелена брда” из Требиња успоставили су сарадњу са истраживачким друштвом „Девон карст” из Велике Британије и прихватили се правог подухвата: пројекта истраживања и заштите човечје рибице на подручју источне Херцеговине. Како најављују актери, детаљна истраживања на терену и стручни рад откриће бројне до сада непознате податке о овом водоземцу. Пионирске кораке у истраживању станишта човечје рибице у околини Требиња направио је шездесетих година прошлог века биолог, покојни Стево Чучковић.

– У Британији смо читали неке радове Стеве Чучковића и још крајем осамдесетих година желели смо да успоставимо сарадњу са спелеолошким друштвом „Зелена брда”. Међутим, уследио је рат на овим просторима, тако да је то било немогуће. Сарадњу смо почели тек 2001. и ево ту смо и даље – прича Брајан Ливорн из „Девона”, хемијски аналитичар по струци, који је цео живот посветио спелеологији. – До сада смо човечју рибицу нашли на више од шездесет локација на потезу од Фатничког до Поповог поља. Та животињица живи само у изузетно чистим подземним водама и морам рећи да је на многим местима нестала управо због загађења. Огроман је проблем загађење вода Требишњице индустријским и хемијским отпадом из термоелектране Гацко. Такође, ни локално становништво не води рачуна – бројне јаме и врела буквално су затрпани отпадом сваке врсте. Све то угрожава опстанак човечје рибице чије је присуство овде непроцењиво.

Требињски спелеолози наводе пример Словеније која је о причи о човечјој рибици у Постојинској јами направила целу маркетиншку машинерију и привукла стотине хиљада туриста. БиХ је још далеко од тог нивоа.

– Наше пећине пружају сјајне могућности за истраживаче подземног света али, нажалост, нису довољно познате ни популарисане. Код нас још не постоје ни закони који би регулисали ову област еколошке заштите, све је препуштено стихији. Тако остају неискоришћене и туристичке и научноистраживачке могућности овог подручја, а право природно богатство пропада – истиче Дубравко Куртовић, члан спелеолошког друштва „Зелена брда” из Требиња.

Много је написано о човечјој рибици, али нико до сада није био заинтересован да се прихвати овако опсежног посла заштите и истраживања ове животињице у њеном природном окружењу. Пројекат „Протеус”, који спроводе требињски и британски спелеолози, најозбиљнији је до сада и требало би, у три фазе, да траје чак тридесет година.

– Тренутно разматрамо технолошка решења која би омогућила људима да виде човечју рибицу у њеном природном окружењу, а да се та равнотежа не наруши. То је нешто сасвим друго у односу на могућност да видите човечју рибицу у неком стакленом акваријуму као експонат. У Постојинску јаму одлазе хиљаде људи, то више није интересантно, али овде имате могућност да развијете ту врсту „крашког” туризма – каже Брајан Ливорн.

Спелеолози истичу да су радећи на терену успели да делом измене свест локалног становништа о овом природном богатству. Догодило се и то да су очистили један од најзагађенијих извора унутар урбане зоне Требиња и након извесног времена на том месту појавила се човечја рибица. Сада, кажу, локално становништво више не баца отпад у извор и са извесним поносом чува ово вредно „налазиште”. Можда човечја рибица својим шармом измени и човечју свест и тако помогне људима да схвате какав је значај овог необичног створења. Тако би се заштитио опстанак те ретке врсте на овом подручју.