Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско вино с албанских винограда

Српско вино с албанских винограда
Алекс Мачески (Фото А. Васиљевић)

До прошле године водио је једне дневне новине у Америци, кливлендски "Плејн дилер", а сада, као хуманитарац, сарађује са братијом манастира Високи Дечани. Американац српског порекла, Алекс Мачески, председник Управног одбора Међународне православне добротворне организације био је недавно на Косову у жељи да помогне сарадњу Срба и Албанаца.

– Израдили смо развојни програм који даје наду и нове могућности људима у изолованим заједницама српске покрајине Косово. У сарадњи са манастиром Високи Дечани, где братија прави вино већ шест стотина година започели смо пројекат који ће не само повећати производне капацитете вина, већ ће омогућити више посла сељанима и промовисати сарадњу кроз откуп грожђа од локалних фармера без обзира на то које су нације, каже Мачески.

Акцији се поред Међународне православне добротворне организације и Високих Дечана прикључио и кошаркашки ас Драган Тарлаћ. На винарији у Великој Хочи код Ораховца замењен је кров и промењена унутрашњост, набављена је опрема, два резервоара од петнаест тона и муљача од пет тона. Последња велика реконструкција на згради винарије била је изведена још давне 1850. године. Заједно са Маческим у покрајини су два дана боравили и Константин Триантафилоу, извршни директор, Марк Оханијан, регионални директор и Ненад Прелевић, шеф пројекта Међународне православне добротворне организације за Србију и Црну Гору.

Ова хуманитарна организација помогла је и у обнављању школских зграда и набавци компјутера у три косметске школе, у Великој Хочи, Гораждевцу и у селу Бање. Али, утисци са Космета нису увек били пријатни:

– Видео сам и једну српску фамилију која се вратила. Тражили су натраг своју кућу у којој је живео неки "мафиоза". Успели су да врате имовину, али сада живе у страху од освете. Друга српска фамилија има још већи проблем јер је на њиховој земљи неки Албанац већ себи направио кућу. Мој утисак је да албанска администрација лицемерно прича о толеранцији, али у стварности раде против. Они заправо не желе да се млађе српске фамилије врате на Косово, не желе оне са децом, прихватају само старе јер знају да ће стари ускоро умрети – каже Мачески.

Његови преци су и по очевој и мајчиној линији били Срби. Мачески је рођен у Америци, као и његови родитељи, а административном забуном једног чиновника Пенсилваније постао је Мачески, иако су му се преци презивали Мачесић.

Почео је да пише за новине са 15 година, али је упоредо са тим дипломирао на Кливлендском државном универзитету и стекао два почасна доктората. Добио је Медаљу части "Елвис ајланд" и награду "Златна врата", признање му је доделио и Светски трговачки центар за унапређење међународне сарадње прогласивши га за лидера године.

Добитник је многих признања за новинарство и издаваштво, за допринос култури, неговање српске баштине и подизање српских цркава, добитник је и Ордена Вука Караџића којим га је 2004. године одликовао последњи председник СЦГ Светозар Маровић.

Сада, као председник Управног одбора православне добротворне организације, што је само једна од бројних функција које обавља, основао је и консалтинг фирму која жели да помогне српским компанијама да лакше изађу на америчко тржиште, али учествује и у помагању православних хришћана свуда у свету. У кратком року, осим Србије посетио је и Дамаск, Етиопију, Тбилиси...

Гесло Међународне православне добротворне организације која је за 15 година постојања обезбедила четврт милијарде долара за хуманитарне програме у више од 20 земаља у свету је: "Помози другима да би они сами себи помогли"

– Добрим делима желим да узвратим својој матици, са жељом да Србија иде напред демократским путем и с вером у Бога. Желим да мобилишем људе да заједно радимо – каже Алекс Мачески.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.