Srpsko vino s albanskih vinograda

Do prošle godine vodio je jedne dnevne novine u Americi, klivlendski "Plejn diler", a sada, kao humanitarac, sarađuje sa bratijom manastira Visoki Dečani. Amerikanac srpskog porekla, Aleks Mačeski, predsednik Upravnog odbora Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije bio je nedavno na Kosovu u želji da pomogne saradnju Srba i Albanaca.

– Izradili smo razvojni program koji daje nadu i nove mogućnosti ljudima u izolovanim zajednicama srpske pokrajine Kosovo. U saradnji sa manastirom Visoki Dečani, gde bratija pravi vino već šest stotina godina započeli smo projekat koji će ne samo povećati proizvodne kapacitete vina, već će omogućiti više posla seljanima i promovisati saradnju kroz otkup grožđa od lokalnih farmera bez obzira na to koje su nacije, kaže Mačeski.

Akciji se pored Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije i Visokih Dečana priključio i košarkaški as Dragan Tarlać. Na vinariji u Velikoj Hoči kod Orahovca zamenjen je krov i promenjena unutrašnjost, nabavljena je oprema, dva rezervoara od petnaest tona i muljača od pet tona. Poslednja velika rekonstrukcija na zgradi vinarije bila je izvedena još davne 1850. godine. Zajedno sa Mačeskim u pokrajini su dva dana boravili i Konstantin Triantafilou, izvršni direktor, Mark Ohanijan, regionalni direktor i Nenad Prelević, šef projekta Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije za Srbiju i Crnu Goru.

Ova humanitarna organizacija pomogla je i u obnavljanju školskih zgrada i nabavci kompjutera u tri kosmetske škole, u Velikoj Hoči, Goraždevcu i u selu Banje. Ali, utisci sa Kosmeta nisu uvek bili prijatni:

– Video sam i jednu srpsku familiju koja se vratila. Tražili su natrag svoju kuću u kojoj je živeo neki "mafioza". Uspeli su da vrate imovinu, ali sada žive u strahu od osvete. Druga srpska familija ima još veći problem jer je na njihovoj zemlji neki Albanac već sebi napravio kuću. Moj utisak je da albanska administracija licemerno priča o toleranciji, ali u stvarnosti rade protiv. Oni zapravo ne žele da se mlađe srpske familije vrate na Kosovo, ne žele one sa decom, prihvataju samo stare jer znaju da će stari uskoro umreti – kaže Mačeski.

Njegovi preci su i po očevoj i majčinoj liniji bili Srbi. Mačeski je rođen u Americi, kao i njegovi roditelji, a administrativnom zabunom jednog činovnika Pensilvanije postao je Mačeski, iako su mu se preci prezivali Mačesić.

Počeo je da piše za novine sa 15 godina, ali je uporedo sa tim diplomirao na Klivlendskom državnom univerzitetu i stekao dva počasna doktorata. Dobio je Medalju časti "Elvis ajland" i nagradu "Zlatna vrata", priznanje mu je dodelio i Svetski trgovački centar za unapređenje međunarodne saradnje proglasivši ga za lidera godine.

Dobitnik je mnogih priznanja za novinarstvo i izdavaštvo, za doprinos kulturi, negovanje srpske baštine i podizanje srpskih crkava, dobitnik je i Ordena Vuka Karadžića kojim ga je 2004. godine odlikovao poslednji predsednik SCG Svetozar Marović.

Sada, kao predsednik Upravnog odbora pravoslavne dobrotvorne organizacije, što je samo jedna od brojnih funkcija koje obavlja, osnovao je i konsalting firmu koja želi da pomogne srpskim kompanijama da lakše izađu na američko tržište, ali učestvuje i u pomaganju pravoslavnih hrišćana svuda u svetu. U kratkom roku, osim Srbije posetio je i Damask, Etiopiju, Tbilisi...

Geslo Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije koja je za 15 godina postojanja obezbedila četvrt milijarde dolara za humanitarne programe u više od 20 zemalja u svetu je: "Pomozi drugima da bi oni sami sebi pomogli"