Ко то тера Зеленског на изборе

Део светских медија већ увелико се бави проценама колико ће још потрајати политички век украјинског председника Володимира Зеленског. Сматра се да је он запечатио своју председничку функцију на самиту НАТО-а у Литванији, прешавши све границе стрпљења својих савезника и да је тада на дневни ред стављено питање његове елиминације, на овај или онај начин.

Једноставно, глумац Зеленски је био одличан избор за прву политичко-војну фазу у Украјини, а сада је потребан неко други, јер су и циљеви другачији. И то је део проблема који је погурао на површину америчке и британске оптужбе за незахвалност и, с друге стране, украјинску огорченост. На крају и сам украјински председник то схвата: према писању „Њујорк тајмса” он је у разговорима с акредитованим страним дипломатама у Украјини рекао да ће се „у наредним месецима вероватно повећати притисак да се преговорима пронађе пут до мира”.

Запад није остварио своје циљеве у руско-украјинском рату (чак и ако је један од њих био исцрпљивање Русије), Украјина је изгубила велики део територије и није оправдала ресурсе и напоре који су уложени у њу. На фронту влада пат-позиција, сви су утврђени на заузетим линијама и тако ће остати уколико по завршетку украјинске контраофанзиве не уследи руска офанзива. Чини се да је право време да почну припреме за преговоре који можда неће бити коначни споразум о миру, него привремено решење, попут останка на садашњим позицијама.

Зеленски зна да крај офанзиве најављује и крај његовог мандата. Зато је изнео максималистичке захтеве за преговоре, иако је свима јасно да није у ситуацији да диктира услове.

Занимљив случај, који ово потврђује, догодио се после самита у Џеди, када су сви западни медији известили да је дошло до малог компромиса и да је Украјина одлучила да не инсистира на захтеву за повлачење руских трупа пре почетка мировних преговора. Заузврат, представници осталих држава, за разлику од претходног састанка у Копенхагену, нису захтевали да Кијев напусти своју „формулу мира”, него су настојали да с њим укрсте постојеће мировне планове (кинески, афрички, бразилски), а домаћин је изнео и свој план. Али по повратку у Кијев, шеф украјинске делегације Андриј Јермак, који је на челу кабинета украјинског председника, и његов саветник Михаил Подољак, суштински су демантовали ове информације, рекавши да су у свим изјавама представници Украјине „јасно назначили потребу за повлачењем трупа Руске Федерације са територије Украјине”, са чим се, према Јермаковим речима, сложила „огромна већина партнера”.

Ова разлика у ставовима није случајна и процењује се да ће остати на снази и током даљих консултација у радним групама, јер Зеленски жели да придобије државе које не прихватају његов план, али и да задржи своје позиције у Украјини и заштити се од политичких противника који би несумњиво искористили његове уступке и одустајање од макар и једне тачке мировне платформе.

Дакле, у западним медијима се разматрају сценарији за „меку” и „тврду” замену Зеленског: од бриселског „Политика”, који предвиђа шта ће бити уколико Зеленски буде убијен (наравно, подразумева се да ће га Руси убити), до оних којих прогнозирају да ће у Украјини ипак бити одржани избори током ванредног стања. Рад на припремама овог сценарија увелико је у току, и то против воље Зеленског.

У Украјини је 5. августа објављено занимљиво социолошко истраживање, у којем је, између осталог, наведено да 78 одсто грађана Украјине верује да је „председник директно одговоран за корупцију у влади и војној администрацији”. А онда следи листа главних проблема војске и Министарства одбране Украјине, где су од девет, два проблема корупција, и то с великим процентима на првом и четвртом месту. Извршни директор Фондације за демократске иницијативе (ДИФ) је у украјинском „Новом гласу”, чији су партнери Европска комисија и водећи амерички медији, објавио резултате о проблемима одбране. Сматра се да овакви подаци не би били објављени случајно и да се њима циља управо позиција украјинског председника.

Неколико руских медија иде дотле да и у интервјуу Елене Зеленске виде наставак њене медијске промоције и наговештај како ће се кретати политичке прилике у Украјини. У „Индипенденту” се Зеленска пожалила да су је погрешно заменили за „модни детаљ”. Сада се расправља да ли ће она кренути путем Светлане Тихановске, која се кандидовала на изборима у Белорусији, не дозвољавајући да пропадне западни пројекат с њеним супругом који је завршио у затвору.