Арсипа из Бачке Паланке

Црвенка – Мада се природа сурово поиграла са судбином Дејане Бачко, рођене без обе руке до рамена, ипак - није била толико бездушна, па јој је подарила несвакидашњи сликарски таленат. Ова тринаестогодишња девојчица из Бачке Паланке црта и слика, и то веома успешно, држећи оловку или кичицу међу прстима леве ноге. Имала је до сада неколико запажених изложби у родном граду, Бањалуци, Палама, Љубљани и Црвенки, а по оценама ликовне критике, већ је досегла завидан ниво уметничког израза.

Чудесну надареност свог детета родитељи су препознали већ у њеној петој години, када је једном приликом, играјући се у кући, дохватила оловку прстићама ноге и готово у једном потезу на хартији нацртала пужа. Цртеж је био запањујуће прецизан, реалан и уверљив, да је то изазвало опште дивљење и чуђење свих који су га видели, прича за наш лист мајка Сандра, додајући да јој је тада „неко шесто чуло” наговестило да Дејана поседује таленат који треба брижљиво неговати, развијати и подстицати.

- Помагали смо јој и подржавали је у њеној упорности, радовали се сваком новом цртежу, а онда – када је мало поодрасла, почела је да користи четкицу и боје за аквареле, да би пре пар година успешно савладала и технику уља на платну. Дејана понајвише слика под стручним надзором и саветима професора ликовног васпитања Зорана Тешана, који помно и свакодневно прати њен рад, упућује је у свет сликарског умећа, уводи у тајновитост боја и преношења емоција кичицом на платно – објашњава за „Политику” Дејанина мајка Сандра изражавајучи при том и посебну захвалност учитељици Бранки која је, како каже, учинила много да њену кћерку приближи осталој деци у школи, да је вршњаци прихвате и да је заволе.

Дејана Бачко је ученица седмог разреда Основне школе „Свети Сава” у Бачкој Паланци, са успехом и веома одговорно савлађује наставни програм, тако да се – вели нам педагог Мирослава Шолаја – сврстава у ред бољих ђака. Омиљена је у својој средини и у наставничком колективу, а после наставе и игре са другарима повлачи се у свој мали атеље у чијем амбијенту сваког дана по неколико сати, стрпљиво и упорно слика. Када је лепо време одлази у природу, најчешће на обалу Дунава, чије колоритне пејсаже вешто, само њој знаним уметничким надахнућем и вештином, преноси на сликарска платна.

- Поносна сам на сваку своју слику, а још више се радујем када други кажу да им се допадају моји радови. То ме посебно мотивише да се стално усавршавам, да се припремам за упис у Средњу уметничку школу да бих употпунила и што више научила сликарски занат – каже Дејана, за коју је свака добро урађена слика одиста велика животна победа, усхићење које потискује осећање урођеног хендикепа и снажно је мотивише да истраје.

Ову девојчицу са особинама грчке богиње Арсипе, познате у легендама по томе што је поседовала вештину да, такође, уз помоћ прстију стопала леве ноге, може да прави „најразличитија чудеса”, срели смо у Црвенки где је била почасни гост Фестивала песника за децу „Булка”. Употпунила је, својом веома посећеном изложбом, програм те манифестације, али и „као чудо од детета“ освојила неподељене симпатије бројних учесника, гостију и љубитеља ликовне уметности овог дела Бачке.

- Слике Дејане Бачко су израз непревазиђене дечије маште, али и сигурних, снажних и надахнутих покрета. Човек напросто не зна чему најпре да се диви – да ли њеној храбрости, неспорном и издашном таленту, уметничкој зрелости, или порукама животног оптимизма које зрачи из сваке њене слике – рекао је познати дечији песник Тоде Николетић, приликом отварања изложбе Дејаниних радова у Црвенки и најавио да ће са истоветном поставком она ускоро бити представљена и у Љубљани на великом међународном сусрету сликара инвалида са свих пет континената.