Ураган погодио и Београдску берзу

После усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању у Скупштини Србије индекси Белекс 15 и Белекслајн су скочили за неколико процената. Раст је, међутим, трајао свега неколико дана, јер је због великог губитка инвестиционих банака у Америци дошло до нове кризе на међународном тржишту капитала, која очигледно није мимоишла ни Београдску берзу. 

Мирослав Радаковић, брокер Синтеза инвест групе, сматра да је иницијална каписла за нова трусна догађања банкротство једне од највећих и најстаријих америчких инвестиционих банака Лиман брадерс која је „преживела” много криза у својој 158-годишњој историји. Овогодишња криза, међутим, толико је велика да је многи аналитичари пореде са великом депресијом из 1929. године. Разлика је што су данашњи финансијски инструменти много софистициранији и комплекснији него пре више од пола века, што нам замагљује реалну слику кризе.

(/slika2)– Светска тржишта су повезана по систему спојених судова, па је требало очекивати да ће се америчка дешавања „прелити” на европске берзе. Тај ефекат је био много снажнији него што се очекивало, тако да су се почетком недеље европски берзански индекси „стропоштали”. Иако није у директној повезаности са европским и америчким, кризни талас је захватио и наше тржиште. То је створило „паничну спиралу” на страни продаје, која је у прва три дана ове недеље оборила цене акција из индекса Белекс 15 за 10,26 одсто. Интересантно је да су не толико велики налози продаје веома лако обарали вредност акција услед „плитке” тражње – истиче Радаковић.

Он додаје да страни инвестициони фондови нису били доминантни на страни продаје, већ су ту улогу преузели мали домаћи и страни инвеститори, који су поплашени лошим вестима просто затрпали оскудну тражњу. Према његовим речима, тешко је предвидети краткорочно кретање у овом кризном периоду на светским тржиштима, али је извесно да ће криза потрајати и да ће очи инвеститора и даље бити упрте на дешавања у Америци.

– Свака тамошња турбуленција шириће се у великим таласима на европске берзе, па тако и на Београдску која је због својих транзиционих карактеристика иначе високоосетљива. Оно што може да охрабри јесте чињеница да је пословање домаћих компанија у великој мери изван домашаја светске хипотекарне кризе – нагласио је Радаковић.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета, очекује да ће после финансијске кризе у Америци уследити раст базних камата на евро и швајцарски франак, што ће се рефлектовати и на тржиште у Србији, јер већина грађана има кредите са девизном клаузулом.

– Други ефекат у Србији се може очекивати на макроекономском нивоу, тако што страни инвеститори неће имати расположивог капитала под повољним условима и због тога ће одустати од приватизација и захтевати од државе да снизи цену друштвеног капитала – рекао је Шошкић.

(/slika3)И Синиша Крнета са Београдске берзе сматра да је пад на тој берзи био више него очекиван после жестоких потреса у америчкој финансијској индустрији. Али, он каже да има низ аргумената да од садашње кризе међународног тржишта капитала Београдска берза може да профитира.

– Србија до сада није ни била део света који је учествовао у плодовима раста глобалног финансијског тржишта. То је разлог зашто би размере те кризе могле бити избегнуте уколико се мудро управља српском економијом. Да би Србија на средњи и дужи ток избегла размере ове кризе потребно је да искористи неискоришћене потенцијале у сектору енергије, телекомуникација, производње хране и воде – сматра Крнета.

Милан Ковач, портфолио менаџер „Илирике инвестментса”, сматра да су индекси у југоисточној Европи дуго у кризи. Он подсећа да су индекси Београдске берзе од почетка године забележили висок пад Белекс 15 од 43,4 одсто и Белекслајн 38 одсто.

– Слично кретање забележено је на свим регионалним тржиштима, па је тако индекс загребачке берзе Crobex пао за 36 одсто, индекс љубљанске берзе SBI20 изгубио је 40,3 одсто вредности, а индекс македонске берзе MBI10 пао је за 36,4 одсто од почетка 2008. Упоредо са тим, на свим регионалним тржиштима промет је преполовљен у односу на исти период 2007. године. Разлоге за овакво кретање треба тражити пре свега у глобалној финансијској кризи и смањењу ликвидности регионалних и осталих улагача – истиче Ковач.

Он сматра да постоји неколико сценарија за опоравак домаћег тржишта. Оптимистички сценарији подразумевају да се тржиште опорави и пре него што се оконча глобална финансијска криза. Један од њих је долазак новца из фондова намењених тржиштима у развоју, попут фонда који је недавно покренуо „Морган Стенли”. Тржишта у развоју какво је наше, са релативно високим стопама раста, и даље су привлачна за улагање.

– Друга могућност је продаја „Ине” и јачање ликвидности хрватских инвестиционих фондова који су важни улагачи на Београдској берзи, али који такође тренутно имају и сопствених проблема са ликвидношћу. Лошији сценарији подразумевају постепени и дужи опоравак тржишта, упоредо за опоравком глобалних и регионалних тржишта. Треба знати и да је наше тржиште веома „плитко” и да га је могуће покренути са релативно мало новца, па је стога и незахвално за прогнозе – наглашава Ковач.