Руска берза нормализована

Специјално за „Политику”
Москва, 21. септембра – Сви фундаментални показатељи руске економије су у границама нормале, рекао је руски премијер Владимир Путин затварајући управо завршени економски форум у Сочију.

Иако су финансијски стручњаци често говорили да светска финансијска криза не може да утиче на Русију јер она још није довољно интегрисана у светски економски систем, последња недеља показала је супротно. За недељу дана руско тржиште акција изгубило је готово половину вредности, а уторак који је економију целог света завио у црно, донео је Русији пад од 17 до 30 посто. Ситуација је изгледала толико драматично да су федералне власти одлучиле да зауставе трговину акцијама на неодређено време. Иако се веровало да ће пауза потрајати сат-два, она је трајала пуна два дана. За то време влада је предузела мере које је обећавала од момента кад су почели проблеми у Америци и као тачне показале су тврдње да су сигурносни „јастуци” који су створени током година довољно мекани да ублаже сваки пад. Министар финансија Алексеј Кудрин кога годинама критикују због сувише конзервативне економске политике, тј, зато што вишак новца који у земљу стиже од високих цена нафте пакује у резервне фондове уместо да их улаже у развој земље, сад је добио својих пет минута.

Министарство финансија донело је одлуку о повећању лимита за распоређивање привремено слободних државних средстава у депозите комерцијалних банака. Лимит је повећан до једног билиона и 514 милијарди рубаља (више од 500 милијарди долара) од чега је највећи део уложен у три главне државне банке – „Сбербанку”, „Вњешторг” и „Гаспром” банку, које ће на тај начин моћи да подрже средње и мање банке. Прошле недеље је 150 милијарди уложено у ове банке на пет недеља, а 118 на недељу дана.

Интервенисала је и Центробанка смањивши за четири одсто обавезне резерве банака што је омогућило да се ослободи нових 300 милијарди долара. Председник Медведев је предложио да се свему томе дода још 500 милијарди рубаља.

„Подршка финансијском систему је данас најважнији приоритет за Русију“, рекао је Медведев на саветовању са члановима владе.

Грађанима Русије који су 1998. године већ искусили крах економског система обратио се Кудрин који је објаснио да криза која је потресла свет готово неће дотаћи обичне грађане у Русији. Разлог томе је то што у Русији тек 10 одсто грађана инвестира у тржиште акција, док је у Европи и САД тај проценат знатно већи – 50 одсто. Министар финансија је тврдио да је највећи ризик заправо инфлација, али је додао да ће и она остати у предвиђеним оквирима. „Курс ће бити стабилан. Он се формира на основу златних резерви, а оне су велике. Држава гарантује улоге у банкама”, рекао је Кудрин.

Када је берза после свега тога у петак отворена, акције су кренуле тако нагло увис да су је власти поново затвориле. После два сата су је отворили и поново затворили – економски стручњаци сматрају да су за берзу једнако лоши и нагли скокови и нагли падови. И скокови и падови сведоче о присуству нервозе и непредвидивости, а то није добар знак. Тек кад је берза трећи пут отворена, раст индекса је био стабилнији. У сваком случају, петак је био рекордан дан – вредност акција је расла темпом највећим откад се у Русији тргује акцијама (22 – 30 одсто), али су вредности акција и даље релативно ниске – на нивоу од пре две године. Ипак, вредносне хартије Вњешторгбанке порасле су чак за 59 процената, а по 50 одсто су порасле и акције „Росњефта”, „Сургутњефте” и других нафтних компанија.

У петак је створена повољна клима за раст акција – цене руских хартија од вредности су већ биле неоправдано ниске (оне су почеле да падају неколико дана пре рата на Кавказу, а прошли уторак је био смо врх леденог брега), држава је тржиште максимално подржала, а спољни фактори су се такође поправили. Цена нафте која је поново досегла 100 долара, као и одлука о смањењу извозних такси, додатно су побољшале ситуацију.

Руско тржиште је недовољно цењено стално тврди премијер Путин. Он сматра да ће Русија „мирно проћи” кроз непријатне догађаје у светској економији. „Ми не сумњамо да ће сигурносни „јастуци” које смо раније створили, профункционисати. Пажљиво ћемо одмерити сваки свој корак и деловати педантно и тачно” – обећао је Путин.

Да се с њим слажу и озбиљни инвеститори из целог света, доказ је и управо завршени економски форум у Сочију. За два дана потписани су уговори о инвестирању 14,4 милијарде евра у руску привреду. Тај износ је још значајнији кад се има у виду да се све догађа током најлошијих односа Русије и Запада од распада СССР- а. У исто време прошле године, кад су ти односи у поређењу са садашњим били идилични, потписани су уговори у вредности од 12 милијарди.