Ко ће градити „Експо” – домаћи радници или странци

Градња новог сајма и објеката за међународну специјализовану изложбу Експо 2027. године, са 1.500 стамбених јединица, велики је грађевински подухват на којем ће морати да буде ангажовано много радника различитих профила. Има ли Србија довољно радне снаге за такву обимну градњу, будући да у грађевинарству недостају радници свих стручних спрема, а нарочито оних са ниском спремом занатског типа – тесари, зидари, армирачи, помоћни радници...?

У овом тренутку у Србији има довољан број малих и средњих предузећа која могу да се ухвате у коштац са озбиљним пројектима, уверава Саша Торлаковић, председник синдиката радника грађевинарства.

– Ипак, ако послове буду добијале фирме које немају своје раднике, онда ће на градњи објеката за „Експо” бити ангажовано неколико подизвођача који увозе раднике из иностранства. „Експо” је зато добра прилика да се ангажују не само домаћа предузећа која имају своје раднике, него и све фирме које се баве производњом – и индустријском и грађевинском. Треба повести рачуна о томе ко ће све бити ангажован, колико та предузећа имају запослених, које лиценце имају, колико инжењера у сталном радном односу, шта поседују од машина... – набраја Торлаковић. Додаје да наша држава нажалост не цени довољно домаће грађевинске фирме.

– Због тога увек имају предност неки који немају одређене референце да раде на градњи великих објеката, а ипак добијају те послове. До сада се ништа није учинили да се обнови радна снага у Србији и грађевинска оператива. Тако да, ако будемо ангажовали домаћа предузећа која имају нашу радну снагу онда ће бити сасвим довољно радника на градилишту „Експа”, али ако политичком логиком узмемо фирме које немају своју радну снагу, већ изнајмљују раднике, онда је то друга прича. Онда ће нам „Експо” градити турски, индијски и остали радници – уверен је Торлаковић.

На крају прошле године у грађевинској индустрији био је 169.771 запослени, а у првом кварталу 2023. имали смо њих 170.255.

Ипак, да домаћа грађевинска индустрија као носилац привредног раста у последње време уопште не би могла да функционише без привременог увоза радне снаге из Турске, Пакистана, Индије и источноевропских земаља, уверен је и Бојан Станић, помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије.

– „Експо” није мали подухват, па проблем мањка радника треба решити што пре. Четири године су пред нама, нема времена за губљење, али опет то је довољно да се све одради. Верујем да ће ту бити ангажоване и фирме, то јест агенције, које ће увозити раднике из иностранства – наглашава Станић, Наводи да ће тиме бити решен проблем мањка радника.

Међутим, он сматра да ту треба бити веома опрезан, јер ће Србија постати велико градилиште, биће велика концентрација радника на једном простору и пројекту који после треба да привуче светску пажњу.

– Мораће да се ради на заштити права тих радника, њиховој безбедности на раду. А када говоримо о кључним пословима, као што су подизање конструкција или уградњи безбедоносних компоненти у објекат, од суштинског значаја биће не само ко то гради, већ и контрола таквих радова. То су све ствари на које треба да се усмери додатна пажња у наредном периоду – набраја он.

На градилиштима широм Србије ради велики број страних радника, а долазе из ваневропских земаља. Највише из Турске, Египта и Индије, а доста је и оних који раде у области нискоградње и на изградњи путева из Азербејџана и других земаља. Сем занимања занатске струке, неквалификованих и физичких радника, Србији недостаје и стручна радна снага у металском сектору – вариоци, армирачи, бравари, електричари, мајстори за нумеричким и обичним машинама, па и инжењерски кадар.

– Та занимања су код нас стално у дефициту, мањак је евидентан али је највећи проблем што су овде плате мале, па наши кадрови одлазе у иностранство, а ми морамо да повлачимо радну снагу из других земаља. Зато и ја очекујем да ће „Експо” градити и странци, мада је питање да ли ће та увозна радна снага бити довољно стручна – напомиње Зоран Марковић, председник Самосталног синдиката металаца Србије.

Он сматра да је за такав велики подухват потребно да радници имају радног искуства.

– Да би се рекло за мајстора да је добар, он треба да има од три до пет година радног искуства. Нажалост, такви наши мајстори одлазе у Немачку, Словенију Аустрију... Иако вариоци и овде имају добру плату, око 1.000 евра, чим пређу границе ЕУ, они могу да зараде од 3.000 до 5.000 евра. Зато смо у дефициту, а то ће бити проблем и када крене градња „Експа” – наводи Зоран Марковић.