Уместо у радњу, недељом у куповину на бензинску пумпу

Специјално за „Политику”

Загреб – Прошлог викенда широм Хрватске забележене су неуобичајене гужве на главним аутобуским и железничким станицама, као и на бензинским пумпама, али то није било ни у каквој вези с туристичком сезоном, која је у пуном јеку. Гомиле људи чекале су, наиме, испред – продавница, како би се опскрбили основним потрепштинама. Откако је 1. јула у Хрватској ступио на снагу нови закон о трговини, према којем продавнице недељом и празницима морају да буду затворене, многе грађане је затекло непријатно изненађење кад су се запутили у куповину, коју многи баш због обавеза током седмице и распореда слободног времена обављају управо викендом.

Законом о трговини предвиђено је да радно време продајних објеката одређује трговац, у периоду од понедељка до суботе, у укупном трајању до 90 сати недељно, које трговац самостално распоређује. Продајни објекти морају да буду затворени недељом, а трговац може самостално 16 појединачних недеља у току године да одреди као радне, с тим да радном времену те недеље дода 15 сати које распоређује од понедељка до недеље. Свим осталим недељама, осим тих изабраних 16, трговачке радње морају да буду затворене. Забрана рада односи се и на пекаре, тржне центре и пијаце. Влада Хрватске оставила је притом и велики број изузетака, на које се нови закон неће односити. Изузетак су тако продајни објекти на железничким и аутобуским станицама, на аеродромима и у лукама, на трајектима и бензинским пумпама, као и у болницама, хотелима, културним и верским установама и музејима. Недељом ће моћи да раде и трговине унутар центара за посетиоце, наутичких марина, кампова, породичних пољопривредних домаћинстава, као и проглашених заштићених подручја природе у складу с посебним прописима. Одредбе о раду недељом не примењују се ни на откуп примарних пољопривредних производа, продају властитих пољопривредних производа на штандовима и клупама на пијацама на мало и на велико, пригодну продају на сајмовима и јавним манифестацијама, продају путем аутомата и продају на даљину.

Закон регулише и рад празницима, па је поред нерадне недеље од сада забрањено отварати трговачке радње и празницима. Управо по томе је био специфичан прошли викенд. Многи се још нису информисали о променама закона, нису своје навике прилагодили новонасталој ситуацији, а прошлог викенда, осим недеље, нерадна је била и субота, која се обележавала као празник (годишњица војне акције „Олуја”, која је у Хрватској државни празник под називом Дан победе и домовинске захвалности), па су настале огромне гужве на бензинским пумпама и аутобуским станицама, које су изузете новоуспостављеним законом. Управо тамо се велики број грађана запутио у куповину.

Било је и оних трговаца који су, упркос законској забрани, одлучили да ипак отворе своје дућане. Инспекција је тако прошлог викенда утврдила неколико десетина таквих случајева, којима ће бити изречене и казне. Прописане казне за правне особе износе од 660 до 39.810 евра, а за одговорне особе унутар правних субјеката казне су од 530 до 9.290 евра. У јеку туристичке сезоне поједине трговце ни ове суме нису натерале да ставе катанац на врата, јер су летњи месеци једини период у години када због мноштва туриста имају значајнији промет.

Иако су ставови о новом закону подељени, једна одредба је наишла на јединствено одобравање, а то је – цена рада. Поред Закона о трговини, рад недељом регулише и Закон о раду, у којем сада стоји да рад недељом мора да буде плаћен 50 одсто више у односу на постојећу сатницу. Досадашњи закон није имао ту одредбу, већ је дефинисао само то да рад недељом мора да буде плаћен више, али не и колико више, па су многи послодавци, очекивано, плаћање за недељну сатницу минимално повећавали, што је било у складу са законом. То више није случај, међутим, предвиђања последица овако дефинисаног закона и даље нису оптимистична. Хрватско удружење послодаваца упозорило је да ће затварање трговина зауставити раст плата и потрошње и изазвати пад БДП-а. Истраживање економисте Вука Вуковића „Шта доноси забрана рада недељом” наводи сличне закључке и предвиђа да ће забрана рада недељом у малопродаји довести до пада броја запослених. Удружење трговине и логистике (УТИЛ) такође је указало на тешке последице и за послодавце и за раднике у трговини, односно на велике губитке и реалну опасност од затварања неких трговина, али и на затварање радних места. Уставном суду Хрватске стигао је и први предлог за оцену уставности новог закона.

С друге стране, упркос евидентном незадовољству струковних удружења и указивању на бројне пропусте и неравноправан положај малих трговина у односу на велике трговачке ланце, испитивања ставова грађана показују да већина подржава нерадне недеље и празнике. Услови рада и примања продаваца у великим маркетима најчешће се узимају као пример кад се говори о неповољном положају радника, па и не чуди емотивна реакција великог броја грађана кад је реч о овој теми.

Један од важних аргумената за увођење нерадне недеље јесу и примери одређених земаља код којих су слични закони одавно заживели, првенствено примери Аустрије и Немачке. Стручњаци ипак упозоравају да није могуће тек тако копирати ове моделе не узимајући у обзир остале економске факторе. На крају, неки аналитичари у новом закону виде и подилажење Католичкој цркви, чији утицај у Хрватској није занемарив. Уосталом, кад је увођен овај законски модел, министар привреде Давор Филиповић је изјавио: „Желимо да омогућимо баланс између пословног и приватног живота, да ставимо породицу у фокус. Желимо да омогућимо радницима у трговини да проводе недеље са својим породицама.”