Не могу да будем странац у свом завичају

Новинарка РТС-а и уредница емисије „Право на сутра” Светлана Вукмировић и даље је без права уласка на Косово и Метохију. А све је почело у децембру када јој је забрањено да уђе на административном прелазу и снима редовну емисију.

Ова емисија редакције „Актуелности” Информативног програма, покренута је 2018. и бави се свакодневицом Срба са Космета, али је сада, у новонасталим околности, посвећена расељеним и прогнаним Србима са Космета.

Уредница Вукмировић је у међувремену покуцала на многа врата.

Међутим...

– Адвокатица из Грачанице обавестила ме је да је одбијена моја жалба и да имам до даљег забрану уласка. Од тада, контактирали су ме само представници УНС-а и сарадник Мајкла Девенпорта, шефa Мисије ОЕБС у Приштини – каже наша саговорница.

У ИШЧЕКИВАЊУ ПОДРШКЕ

– Сада чекам да се огласе Међународна федерација новинара и још седам светских новинарских и медијских организација и мрежа, после писма Удружења новинара Србије, које је затражило њихову помоћ и реакцију. Очекујем подршку. Видећемо каква ће бити реакцијa. У питању је јавни интерес, уз то овде је на делу очигледно кршење права и забрана медијске слободе. Није ми познато да је неко од мојих колега био у оваквој ситуацији – каже Вукмировић.

Објашњење које је добила од власти у Приштини – да не испуњава услове из Закона о странцима и да представља претњу по јавни ред, унутрашњу безбедност, јавно здравље и међународне односе – није реално ни коректно, каже.

Између редова порука је јасна.

Светлана Вукмировић од 1997. извештава са Косова и Метохије. Рођена је и одрасла у Приштини. Ту се школовала, дипломирала на Филозофском факултету (одсек педагогија), па, вели, никако не може да буде странац у свом завичају.

Нада се да ће и ОЕБС дати свој суд. 

У последњих седам месеци Светлана је наставила да снима емисију „Право на сутра”, али на административној линији која дели простор општине Подујево на Косову и Метохији од суседне Куршумлије. Обишла је Мердаре, где живе расељена лица, Крушевац, Ниш... и поручује да од емисије „Право на сутра” – не одустаје!

Емитоваће се и током лета, свакога уторка, у 17.20. Много је тема, много расељених породица, а посебно оних који су на Косову и Метохији изгубили ближње. Они трагају још увек за њима и боре се за голу егзистенцију.

– Двадесет шест година сам новинар РТС-а. Била сам новинар ТВ Приштине до јуна 1999. После узурпације Телевизије и свих институција у Приштини, која се догодила истог тренутка када се повукла српска војска и полиција, а по Куманомском споразуму стигле међународне снаге Кфора и Унмика, ниједан Србин није био безбедан. У то време, много Срба је убијено и киднаповано. Иако сам морала да одем из свог родног града, ја никада нисам престала да пратим проблематику и стање у јужној српској покрајини. Тако да је мој новинарски скор у тој тематици велики, јер сам често била на лицу места када су се многи важни догађаји одигравали. Била сам дописник РТС-а из Косовске Митровице и из Штрпца – прича Светлана Вукмировић.

У своју новинарску бележницу уписала и документарни филм „Тhe truth – No Kosovo UNESKO” о угрожености српске културне баштине на Космету. Учестовала је и у реализацији филма „Отето Косово” истакнутог чешког редитеља Вацлава Дворжака. Уређивала је и „Документ” и програм „Живот и стандарди”.

УЗУРПИРАНА ИМОВИНА

Све до покретања новог циклуса емисија „Право на сутра - специјал”, који је пористекао из пројекта ЕУ – „Бесплатна правна помоћ”, каже, није било проблема...

– Мислим да је све почело управом од тренутка када смо, у оквиру пројекта ЕУ, „Бесплатна правна помоћ”, Канцеларије за КиМ, почели да радимо овај серијал који се бавио узурпираном имовином. Бавећи се том темом, заједно са тимом правника и адвоката „Бесплатне правне помоћи”, обилазили смо скоро сва места на Космету, разговарали са власницима земље који су нам показали у шта се претворила њихова сада већ отуђена имовина. Тако да се дошло до чињенице да је милион земљишних парцела одузето Србима, на различите незаконите начине. Сведочења оштећених су се чула у Дневнику и Јутарњем програму, а све што смо ми на Јавном сервису објавили преузимали су и други медији. Јасно је да су те теме скренуле пажњу и откриле суштину, а то је да се системски спречава повратак Срба у њихове куће, села и градове. И то није тајна. То добро знају међународни представници. У питању је огромна приватна имовина, коју су присвојили Албанци – каже наша саговорница.

Упорност коју поседује Светлана Вукмировић давних дана је приметила Бранка Оташевић, дугогодишња новинарка Политике и ТВ критичар.

– Бранка Оташевић је дуго пратила мој рад и оценила га као велику новинарску доследност. И заиста је тако. Опет бих изабрала исто да радим, јер је вредно сваког труда. Мене је Косово изабрало, моји корени, моје порекло, моји студентски дани у Приштини. Све је тамо. У мојим репортажама су сви: и Срби, и Албанци, и Горанци, и Јањевци, и Бошњаци и Роми. Зато сваког у Приштини могу да погледам у очи. Поносна сам на моје репортаже и извештаје, јер су рађени често у небезбедним околностима. Поносна сам и на моју екипу (Мирослав Радишић, тонски сниматељ, Горан Копривица и Владимир Јовановић, сниматељи, и Далибор Милутиновић, расветљивач, сниматељ и по потреби возач). Срећом, њих не задржавају на прелазу. Али, живимо у времену када многима дата реч (беса) не значи ништа. И зато је сада потребна већа храброст за много тога у животу. Ја је, хвала Богу, имам. Док човек ради исправно може све да издржи – поручује за крај разговора Светлана Вукмировић.