Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ЧЕТИРИ ОКА: Светлана Вукмировић

Не могу да будем странац у свом завичају

Не могу да будем странац у свом завичају
(Фото РТС / Никола Ристић)

Новинарка РТС-а и уредница емисије „Право на сутра” Светлана Вукмировић и даље је без права уласка на Косово и Метохију. А све је почело у децембру када јој је забрањено да уђе на административном прелазу и снима редовну емисију.

Ова емисија редакције „Актуелности” Информативног програма, покренута је 2018. и бави се свакодневицом Срба са Космета, али је сада, у новонасталим околности, посвећена расељеним и прогнаним Србима са Космета.

Уредница Вукмировић је у међувремену покуцала на многа врата.

Међутим...

– Адвокатица из Грачанице обавестила ме је да је одбијена моја жалба и да имам до даљег забрану уласка. Од тада, контактирали су ме само представници УНС-а и сарадник Мајкла Девенпорта, шефa Мисије ОЕБС у Приштини – каже наша саговорница.

У ИШЧЕКИВАЊУ ПОДРШКЕ

– Сада чекам да се огласе Међународна федерација новинара и још седам светских новинарских и медијских организација и мрежа, после писма Удружења новинара Србије, које је затражило њихову помоћ и реакцију. Очекујем подршку. Видећемо каква ће бити реакцијa. У питању је јавни интерес, уз то овде је на делу очигледно кршење права и забрана медијске слободе. Није ми познато да је неко од мојих колега био у оваквој ситуацији – каже Вукмировић.

Објашњење које је добила од власти у Приштини – да не испуњава услове из Закона о странцима и да представља претњу по јавни ред, унутрашњу безбедност, јавно здравље и међународне односе – није реално ни коректно, каже.

Између редова порука је јасна.

Светлана Вукмировић од 1997. извештава са Косова и Метохије. Рођена је и одрасла у Приштини. Ту се школовала, дипломирала на Филозофском факултету (одсек педагогија), па, вели, никако не може да буде странац у свом завичају.

Нада се да ће и ОЕБС дати свој суд. 

У последњих седам месеци Светлана је наставила да снима емисију „Право на сутра”, али на административној линији која дели простор општине Подујево на Косову и Метохији од суседне Куршумлије. Обишла је Мердаре, где живе расељена лица, Крушевац, Ниш... и поручује да од емисије „Право на сутра” – не одустаје!

Емитоваће се и током лета, свакога уторка, у 17.20. Много је тема, много расељених породица, а посебно оних који су на Косову и Метохији изгубили ближње. Они трагају још увек за њима и боре се за голу егзистенцију.

– Двадесет шест година сам новинар РТС-а. Била сам новинар ТВ Приштине до јуна 1999. После узурпације Телевизије и свих институција у Приштини, која се догодила истог тренутка када се повукла српска војска и полиција, а по Куманомском споразуму стигле међународне снаге Кфора и Унмика, ниједан Србин није био безбедан. У то време, много Срба је убијено и киднаповано. Иако сам морала да одем из свог родног града, ја никада нисам престала да пратим проблематику и стање у јужној српској покрајини. Тако да је мој новинарски скор у тој тематици велики, јер сам често била на лицу места када су се многи важни догађаји одигравали. Била сам дописник РТС-а из Косовске Митровице и из Штрпца – прича Светлана Вукмировић.

У своју новинарску бележницу уписала и документарни филм „Тhe truth – No Kosovo UNESKO” о угрожености српске културне баштине на Космету. Учестовала је и у реализацији филма „Отето Косово” истакнутог чешког редитеља Вацлава Дворжака. Уређивала је и „Документ” и програм „Живот и стандарди”.

УЗУРПИРАНА ИМОВИНА

Све до покретања новог циклуса емисија „Право на сутра - специјал”, који је пористекао из пројекта ЕУ – „Бесплатна правна помоћ”, каже, није било проблема...

– Мислим да је све почело управом од тренутка када смо, у оквиру пројекта ЕУ, „Бесплатна правна помоћ”, Канцеларије за КиМ, почели да радимо овај серијал који се бавио узурпираном имовином. Бавећи се том темом, заједно са тимом правника и адвоката „Бесплатне правне помоћи”, обилазили смо скоро сва места на Космету, разговарали са власницима земље који су нам показали у шта се претворила њихова сада већ отуђена имовина. Тако да се дошло до чињенице да је милион земљишних парцела одузето Србима, на различите незаконите начине. Сведочења оштећених су се чула у Дневнику и Јутарњем програму, а све што смо ми на Јавном сервису објавили преузимали су и други медији. Јасно је да су те теме скренуле пажњу и откриле суштину, а то је да се системски спречава повратак Срба у њихове куће, села и градове. И то није тајна. То добро знају међународни представници. У питању је огромна приватна имовина, коју су присвојили Албанци – каже наша саговорница.

Упорност коју поседује Светлана Вукмировић давних дана је приметила Бранка Оташевић, дугогодишња новинарка Политике и ТВ критичар.

– Бранка Оташевић је дуго пратила мој рад и оценила га као велику новинарску доследност. И заиста је тако. Опет бих изабрала исто да радим, јер је вредно сваког труда. Мене је Косово изабрало, моји корени, моје порекло, моји студентски дани у Приштини. Све је тамо. У мојим репортажама су сви: и Срби, и Албанци, и Горанци, и Јањевци, и Бошњаци и Роми. Зато сваког у Приштини могу да погледам у очи. Поносна сам на моје репортаже и извештаје, јер су рађени често у небезбедним околностима. Поносна сам и на моју екипу (Мирослав Радишић, тонски сниматељ, Горан Копривица и Владимир Јовановић, сниматељи, и Далибор Милутиновић, расветљивач, сниматељ и по потреби возач). Срећом, њих не задржавају на прелазу. Али, живимо у времену када многима дата реч (беса) не значи ништа. И зато је сада потребна већа храброст за много тога у животу. Ја је, хвала Богу, имам. Док човек ради исправно може све да издржи – поручује за крај разговора Светлана Вукмировић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.