Односи Турске и ЕУ у коми

Турска покушава да оживи посустале приступне преговоре с Европском унијом, али тај процес сигурно неће ићи брзо ни глатко. У Бриселу имају многе резерве према Анкари, а поготово према „ауторитарној владавини” председника Реџепа Тајипа Ердогана.

„Прво отворите пут Турској у Европску унију. Тада ћемо и ми отворити пут Шведској у НАТО”, изјавио је Ердоган пре самита војне алијансе у Вилњусу. Како је обећао, турски парламент би требало да верификује проширење НАТО-а на првој седници Велике националне скупштине после годишњих одмора, која се одржава почетком октобра.

У првим реаговањима у Бриселу нису крили изненађење, поготово што Ердогана дуже време није много интересовала сарадња са земљама ЕУ. „То су два одвојена процеса (проширење НАТО-а и проширење ЕУ) који теку паралелно”, речено је у првом реаговању у Бриселу. Једино је Шведска, која се нашла на удару због пружања уточишта терористима који су побегли из Турске, обећала да ће подржати улазак Анкаре у унију. То је очигледно недовољно да би дошло до заокрета у односима између Брисела и Анкаре. Тога су свесни и у Турској, која сада покушава да искористи проширење НАТО-а да бар покрене преговоре о оживљавању царинске уније са ЕУ и визне либерализације за своје грађане.

Турска је постала кандидат за улазак у ЕУ последње године прошлог века, док је приступне преговоре отворила крајем 2005, истог дана кад и Хрватска. Загреб је већ десет година пуноправни члан „европске породице”, док је Анкара још на самом почетку, пошто су завршени преговори само о једном од 35 поглавља.

Брисел је практично прекинуо преговоре 2018. године, после масовних прогона следбеника имама Фетулаха Гулена који су наводно покушали да изведу државни удар. У Бриселу то доживљавају као обрачун владајуће Партије правде и развоја (АКП) с политичким противницима председника Ердогана, а не, како кажу у влади, с терористима. Европска комисија позива Анкару да поштује одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру и да ослободи добротвора и борца за људска права Османа Кавалу. Он је осуђен на доживотни затвор због организовања демонстрација у центру Истанбула. Тај случај није усамљен, тврде у Бриселу. У Анкари одбацују те оптужбе и објашњавају да се на тај начин „боре против тероризма”.

Министри спољних послова 27 земаља чланица, који су се крајем јула састали у Бриселу, изразили су спремност за оживљавање сарадње с Турском, али под одређеним условима.

„Постоји обостран интерес за развој међусобних односа, али Брисел жели да Анкара прво направи помаке у решавању проблема Кипра у складу с резолуцијама Уједињених нација. Од суштинског је значаја и очување основних људских слобода и вредности дефинисаних Европском конвенцијом о људским правима”, нагласио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ поводом Ердогановог условљавања пријема Шведске у НАТО оживљавањем приступних преговора Турске и уније.

„Приступни преговори нису мртви, пошто нису формално прекинути, они су сада у коми”, каже Аманда Пол, стручњак Центра за европску политику (ЕПЦ). С Ердоганом на власти, мале су шансе да се та ситуација оконча, изјавила је она за „Дојче веле”.

У годишњем извештају Европске комисије истиче се да се Анкара у последње време „све више удаљава од европских демократских вредности”. У Европском парламенту било је предлога да се приступни преговори и званично прекину, али та идеја није прихваћена.

Турска чека на капијама Брисела већ шест деценија. Она је још 1959. поднела захтев за придруживање тадашњој Европској економској заједници (ЕЕЗ). Један посланик турског парламента недавно је израчунао да ће Турска, уколико настави садашњим темпом, отворити капије ЕУ тек у 22. веку. Ако тада уније уопште и буде, имајући у виду да је последњих година у дубокој кризи.