Теленору се исплатила свака пара

У августу прошле године норвешка Теленор група, до тада непозната у Србији, за 1,513 милијарди евра купила је предузеће Моби 62. Преузимање инфраструктуре и претплатничке базе бившег Мобтела највећа је појединачна инвестиција у југоисточној Европи. Истина, познаваоци прилика на међународном тржишту мобилне телефоније од почетка су типовали на ову компанију, која послује широм света и опслужује 130 милиона корисника. Од доласка Теленора на српском тржишту мобилне телефоније конкуренција је све жешћа, а цене услуга падају.
Гост "Политикиног" пословног клуба Стајн Ерик Велан, генерални директор Теленора у Србији, говори о условима за развој бизниса у нашој земљи, односу према страним инвеститорима, пре свега о личним искуствима.

Прошло је годину дана од када Теленор послује у Србији. Каква су Ваша искуства?

Веома смо задовољни. Требало је да прође неко време да видимо шта смо, заправо, купили и зато сада могу да вам кажем да се исплатила свака пара коју смо уложили. Економски параметри су добри, задржали смо затечене клијенте и привукли милион нових корисника. Истовремено, компанију смо прилагодили стандардима по којима Теленор послује широм света. Поносан сам на то како су се радници прилагодили нашем начину рада, тако да смо без проблема отворили 250 нових радних места. Настојали смо да на овом тржишту будемо другачији и зато смо и основали Теленор фондацију кроз коју се трудимо да Србији и њеним грађанима понудимо нешто заузврат.

Јесте ли се у међувремену сусретали са неким препрекама и проблемима који су, можда, кочили остваривање ваших планова?

Добићете дугачак одговор који проистиче из мог личног става. Једноставно, не подносим људе који се жале. Да смо уложили толики новац, а после кукали, то би значило да се Теленор није добро припремио. Морате да живите са предусловима са којима сте ушли у посао. Прихватили смо регулаторни оквир који може да буде још бољи, али ту постоји и предвидивост начина његовог развоја и смер који нам је најављен кад смо куповали Моби 62. Дакле, знали смо шта купујемо, рачунали на постојеће прописе и могуће измене, урачунали евентуалне ризике и проценили шта можемо да добијемо.

У компанију сте уложили знатна средства. О коликој суми је реч?

Имамо дугорочну стратегију. Није случајност да смо купили фирму баш у Србији. Још пре десет година смо овде имали канцеларију која је требало да установи какве су прилике за покретање посла. То значи да је инвестиција заснована на дугорочном планирању. У међувремену у компанију смо уложили приближно 400 милиона евра. То су инвестиције у технику, продајна места и обуку запослених. Сваког месеца 500 запослених унапређује знање, а знатна средства усмерена су и ка Теленор фондацији.

У међувремену је издата и трећа лиценца за мобилну телефонију. Да ли је тиме угрожена ваша инвестиција?

Не, уопште. Од почетка смо знали да ће Србија издати и трећу лиценцу, мада се то догодило брже него што смо очекивали. Али, нема проблема, јер је улазак трећег оператера, у ствари, помогао Теленору. Тржиште ће се уз конкуренцију брже развијати, а и правна регулатива ће, неминовно, пратити тај ток. Не заборавите да ће тиме највише добити корисници, јер јача конкуренција њима иде у корист. Мобилна телефонија ће временом бити доступна свим деловима друштва.

Како формирате цене и да ли оне могу да се пореде са тарифама у земљама региона?

Ценовна политика Теленора у Србији у потпуности уважава овдашње услове и могућности. Важно је разумети тржиште и поступати у складу с њим. Сложићете се да су током протеклих годину дана цене падале тако да сада имамо знатно бољи однос тарифа и куповне моћи потрошача и српске привреде уопште. У крајњој линији, тржиште нам показује да радимо праву ствар, јер се развијамо. У бизнису мобилне телефоније прилике се мењају свакодневно.

Шта можете да нам кажете о плановима Теленора код нас?

Одговорићу као политичар. Конкретне планове не могу да вам изнесем, јер бисмо тако открили карте конкуренцији. Могу само да кажем да смо са плановима стигли тек на пола пута. Још више ћемо улагати у квалитет мреже и нове технологије, које се стално мењају. Нудићемо и нове услуге које ће проширити понуду у области преноса података.

Хајде онда да питање поставимо мало другачије – да ли Теленор остаје само на пољу мобилне телефоније у Србији?

Зависни смо од фиксне телефоније, али нећемо улазити у ту област. Корисници ће све више тражити мобилност, а не где ће се прикључити. Наши планови везани су за јачање капацитета и начина размене података.

Теленор је у региону, осим у Србији, присутан и у Црној Гори и Мађарској. Да ли имате у виду још нека околна тржишта?

Наравно. Сасвим је извесно да ћемо тражити шансу и у другим земљама региона, полазећи од централног положаја Србије у овом делу Европе. То је саставни део наше пословне политике. Корисници већ имају конкретне користи од тога. Да ли је уопште потребно да објашњавам да, на пример, Теленорови корисници из Србије могу да користе погодности оператера мобилне телефоније у Мађарској и Црној Гори, који такође послују у саставу Теленор групе. Она у Азији, нордијским земљама и централној и јужној Европи има 130 милиона клијената.

Како оцењујете овдашње телекомуникационо тржиште?

Тржиште мобилне телефоније је већ либерализовано и сада на ред долази фиксна телефонија. Без обзира на то што она више не подлеже монополу, фиксна телефонија је и даље недоступна широј приватној иницијативи. Држава је свесна тога, али на том пољу треба учинити још доста. Првенствено треба донети одговарајућу законску подлогу. Не можете тек тако да отворите тржиште, а да при том немате у виду Телеком Србије. Не заборавите да Телеком није државна компанија, јер има и иностраног сувласника, грчку компанију ОТЕ.

Имате ли утисак да развој домаћих телекомуникација нема очекивани темпо?

Даљи развој телекомуникационог сектора не зависи само од либерализације фиксне телефоније. Ствари морате да посматрате из ширег угла. Електропривреда и кабловскодистрибутивни оператери такође имају развијене мреже које могу да пружају услуге телефоније. Уосталом, телефонија је данас широк појам, тако да између ње и Интернета више нема разлике. Пренос података путем Интернета и мобилне телефоније одавно је превазишао могућности класичне фиксне телефоније и ваша држава мора то да схвати. Приватна иницијатива у виду кабловскодистрибутивних система озбиљно претендује да уђе на тржиште масовних комуникација (кабловска телефонија), док у случају ЕПС-а то зависи од државе. Али, понављам, за то је неопходна стратегија. И, наравно, прво треба омогућити Телекому Србија да се припреми за фер утакмицу.

Шта су предности и мане пословања у Србији?

У оба случаја то је брзина. Ако посматрамо из угла предности, послови знају да се некада заврше изузетно брзо. Када је реч о брзини као мани, проблем је у томе што, једноставно, немате времена да се припремите. Закључак је да треба бити спреман за брзе промене. То је изазов.

Шта бисте мењали у српској пословној култури?

Одвојио бих политику и бизнис. Српска економија би тиме профитирала. То није моја памет, већ чињеница и зато Србија иде у правцу приватизације. То је добра ствар.

А колико је политика присутна у српској економији?

То је незахвално питање и тешко ми је да одговорим. Али, хајде, рекао бих да је превише присутна. Управо у томе је највећи значај приватизације. Прелазак капитала у приватно власништво умањиће утицај политике на економију, јер здрав капитал признаје само сопствене интересе.

Могу се чути притужбе страних инвеститора да су радници у нашој земљи превише заштићени. Како Ви, као страни послодавац, видите домаћи Закон о раду?

Србија има јак Закон о раду. Он је веома сличан закону у Норвешкој, који је и нешто јачи. Ипак, сматрам да је Закон о раду у Србији на неки начин застарео. Он мора бити више у складу са пословном климом. Али, правила су таква каква су и страни инвеститори то морају да прихвате.

Шта бисте поручили страним инвеститорима који размишљају о доласку у Србију?

Ја бих им препоручио да дођу у Србију. Или рецимо то овако – Теленор није размишљао да покрене посао у Латинској Америци, јер се тамо бизнис заснива на вредностима које се не уклапају у наше интересе. Много нам је сроднији овај регион. Инвеститори морају имати на уму те потенцијале, социјалну климу, предуслове за инвестиције. У вашој земљи смо добили оно што смо тражили. Треба размислити у каквој земљи желите да радите. И, наравно, поручио бих да овде дође што више страних инвеститора. То што је Србија у центру Балкана значи да из ње као базе могу да допру до више тржишта. Постоји јака воља владе да се иде у правцу приступања Европској унији.

Како се Ви лично осећате у Србији?

С обзиром на то да сам ја Норвежанин, имам у виду посебно блиске односе моје земље и Србије. Пријатељство Норвешке и Србије датира од Другог светског рата и ми у Теленору настојимо да очувамо ту традицију која је, сматрамо, сада на највишем нивоу. Имамо толике градове и школе које негују то пријатељство, а у емотивном и културном смислу ближи смо српском народу него Швеђанима. Ви разумете иронију и имате смисао за хумор.