Рат споменицима, на нишану су совјетски војници

На северу Молдавије вандали су оскрнавили споменик совјетским војницима подигнут у част уласка совјетских трупа на државну границу у марту 1944. године.

Споменик се налази у близини села Корпач у Единетском региону. Нападачи су на њему написали на румунском „Окупатори су прошли овде“.

На споменику је нацртан и симбол профашистичке румунске политичке партије Гвоздена гарда. Деловала је у периоду између два светска рата на територији Румуније.

Као што је наведено, овај споменик није први пут оскрнављен. У протеклих 10 година забележено је пет таквих случајева. Вандали су га полили бојом и оштетили гранитну плочу. За све ово време, ниједан кривац није пронађен.

Поновљени случајеви скрнављења споменика забележени су и на територији Украјине. Тако су крајем јуна у Кијеву вандали полили фарбом споменике подигнуте у част партизана Великог отаџбинског рата. Ставили су и увредљиве натписе на бисте.

У јануару је објављено да су неидентификована лица оскрнавила споменик руском песнику Александру Пушкину у Кривом Рогу тако што су га офарбали у плаво.

Рушење споменика кроз историју је увек имало симболичку вредност, и служило је да покаже потпуни раскид с оним што је тај споменик представљао.

О томе сведоче филмска сцена рушења споменика цару Александру ИИИ у Ајзенштајновом филму Октобар, рушење нацистичких и фашистичких споменика и статуа после Другог светског рата, рушење статуа комунистичких лидера после пада комунизма, али и током његовог трајања, као што је било за време револуције у Мађарској 1956. године, када је срушен Стаљинов споменик висок 25 метара.

У Србији је најупечатљивије уклањање споменика Јосипу Брозу Титу у Ужицу, са Титовог трга. Ужице је тада укинуло и префикс у имену града - Титово.  И широм земље су на депоније отишле Титове бисте и споменици.

У Хрватској су прво срушили споменик Николи Тесли јер им је било „мрско све што је српско”, а онда су га обновили кад су почели да га својатају. Па су његов лик ставили И на кованицу евра.

Међу упечатљивим сценама рушења споменика и статуа у 21. веку, је и рушење споменика Лењину али и Садаму Хусеин, чиме је и симболично окончана његова владавина.

Од почетка руске инвазије на Украјину, у Украјини, Пољској и балтичким земљама срушени су многи споменици изграђени у славу Црвене армије и Совјетског Савеза, што потврђује да је однос према споменицима првенствено политичко питање, и подсећање које рушењем се жели да заборави.