Ивковић почиње нове квалификације

Можда ће некоме звучати чудно, али селектор наших кошаркаша Душан Ивковић је већ јуче „започео” нове квалификације. Овог пута за Светско првенство у Истанбулу 2010. Он први не жели да се успеху у тек завршеним квалификацијама за „Евро 2009” у Пољској придаје већи значај од оног који објективно имају, а то је само први, али неопходан степеник ка учешћу на Олимпијским играма у Лондону 2012. Постоје три начина да се извади виза за наредне Игре, али за нас је најреалнији висок пласман на „Евру 2011” у Литванији (највероватније првих пет ићи ће директно).

Ако се узму у обзир пласмани наше репрезентације на претходна четири велика такмичења – 11. место на Играма у Атини, деоба од 9. до 12. места на „Евру 2005” у Београду, деоба од 13. до 16. места на „Мундијалу” у Јапану 2006. и деоба последња четири места, од 13. до 16, на „Евру 2007” у Шпанији – јасно је зашто би пласман Ивковићевог тима у Истанбул био велики успех. Јер, да бисмо се крајем наредног лета у Пољској (7–20. септембар) пласирали за Светски шампионат 2010, највероватније ће минимум бити шесто место. Рецимо, првих шест позиција су лане заузели Русија, Шпанија, Литванија, Грчка, Немачка и Словенија. По свему приказаном на недавно завршеним Играма у Пекингу, Шпанци и Литванци одскачу у Европи, а тик иза њих су Хрвати и Грци. По уиграности ове четири екипе су далеко испред наше, па чак и Русија, али по таленту можемо да се меримо са сваким, а од неких смо ту далеко испред (поготово од Руса).

Пред Ивковићем је врло тежак задатак: да корак по корак напредује ка Лондону (што значи да непрестано буде при врху да би остварио континуитет на великим такмичењима), да уједно форсира младе играче да би стекли неопходно искуство и да од акције до акције, евентуално, позове у помоћ два-три искуснија кошаркаша. Познато је да он не каже више од онога што је неопходно, а неколико минута после прекјучерашње победе против Бугара у Софији (87:77), нагласио је да „овај тим има светлу будућност”. Неки искусни кошаркашки радници у Бугарској, његови познаници, прилазили су да би му рекли да је направио изванредан тим који има потенцијал за победничко постоље. Стекао се утисак да то нису говорили из куртоазије... Најдаље је у прогнозама отишао српски „ђак” Љубомир Минчев, помоћник селектора Бугарске Израелца Пинија Гершона, који селекцију Србије види у финалу Игара у Лондону.

Свакако, било би погрешно веровати да су сва ова мишљења сасвим искрена, а можда и исправна, али нека је пола од овога тачно и биће више него довољно за почетак.

Ивковић је најавио низ задатака који га очекују пре окупљања репрезентације на припремама за Пољску. Подсетио је да су његова обавеза и млађе категорије, унапређење струке, припрема екипе која ће нас представљати на Универзијади догодине у Београду и „још неки послови у кошаркашкој организацији”. Неке ствари у нашој кошарци су дуго биле ишчашене, а он снагом свог ауторитета покушава да их врати на своје место. Пуна „Арена” (иако је улаз био бесплатан) и седам победа у осам утакмица квалификација даје му за право да настави реформе, као и појава нових спонзора у КСС који су, пре свега, у њему препознали прилику за опоравак српске кошарке.

Као један од наредних приоритета најавио је непрекидну комуникацију с кандидатима за државни тим, па ћемо у наредном периоду имати прилике да се уверимо колико је важно то што имамо селектора професионалца (који није запослен у клубу). За тим који ће нас представљати у Пољској конкурисаће најспремнији и најбољи на крају наредне сезоне, а неки наши репрезентативци, осокољени резултатима у квалификацијама, изјавили су да у своје клубове могу да се врате само као носиоци игре. Ивковић је одржао обећање које је дао њиховим клупским тренерима: да ће их вратити у клубове боље него што су били.

Александар Милетић