Ivković počinje nove kvalifikacije

Možda će nekome zvučati čudno, ali selektor naših košarkaša Dušan Ivković je već juče „započeo” nove kvalifikacije. Ovog puta za Svetsko prvenstvo u Istanbulu 2010. On prvi ne želi da se uspehu u tek završenim kvalifikacijama za „Evro 2009” u Poljskoj pridaje veći značaj od onog koji objektivno imaju, a to je samo prvi, ali neophodan stepenik ka učešću na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Postoje tri načina da se izvadi viza za naredne Igre, ali za nas je najrealniji visok plasman na „Evru 2011” u Litvaniji (najverovatnije prvih pet ići će direktno).

Ako se uzmu u obzir plasmani naše reprezentacije na prethodna četiri velika takmičenja – 11. mesto na Igrama u Atini, deoba od 9. do 12. mesta na „Evru 2005” u Beogradu, deoba od 13. do 16. mesta na „Mundijalu” u Japanu 2006. i deoba poslednja četiri mesta, od 13. do 16, na „Evru 2007” u Španiji – jasno je zašto bi plasman Ivkovićevog tima u Istanbul bio veliki uspeh. Jer, da bismo se krajem narednog leta u Poljskoj (7–20. septembar) plasirali za Svetski šampionat 2010, najverovatnije će minimum biti šesto mesto. Recimo, prvih šest pozicija su lane zauzeli Rusija, Španija, Litvanija, Grčka, Nemačka i Slovenija. Po svemu prikazanom na nedavno završenim Igrama u Pekingu, Španci i Litvanci odskaču u Evropi, a tik iza njih su Hrvati i Grci. Po uigranosti ove četiri ekipe su daleko ispred naše, pa čak i Rusija, ali po talentu možemo da se merimo sa svakim, a od nekih smo tu daleko ispred (pogotovo od Rusa).

Pred Ivkovićem je vrlo težak zadatak: da korak po korak napreduje ka Londonu (što znači da neprestano bude pri vrhu da bi ostvario kontinuitet na velikim takmičenjima), da ujedno forsira mlade igrače da bi stekli neophodno iskustvo i da od akcije do akcije, eventualno, pozove u pomoć dva-tri iskusnija košarkaša. Poznato je da on ne kaže više od onoga što je neophodno, a nekoliko minuta posle prekjučerašnje pobede protiv Bugara u Sofiji (87:77), naglasio je da „ovaj tim ima svetlu budućnost”. Neki iskusni košarkaški radnici u Bugarskoj, njegovi poznanici, prilazili su da bi mu rekli da je napravio izvanredan tim koji ima potencijal za pobedničko postolje. Stekao se utisak da to nisu govorili iz kurtoazije... Najdalje je u prognozama otišao srpski „đak” Ljubomir Minčev, pomoćnik selektora Bugarske Izraelca Pinija Geršona, koji selekciju Srbije vidi u finalu Igara u Londonu.

Svakako, bilo bi pogrešno verovati da su sva ova mišljenja sasvim iskrena, a možda i ispravna, ali neka je pola od ovoga tačno i biće više nego dovoljno za početak.

Ivković je najavio niz zadataka koji ga očekuju pre okupljanja reprezentacije na pripremama za Poljsku. Podsetio je da su njegova obaveza i mlađe kategorije, unapređenje struke, priprema ekipe koja će nas predstavljati na Univerzijadi dogodine u Beogradu i „još neki poslovi u košarkaškoj organizaciji”. Neke stvari u našoj košarci su dugo bile iščašene, a on snagom svog autoriteta pokušava da ih vrati na svoje mesto. Puna „Arena” (iako je ulaz bio besplatan) i sedam pobeda u osam utakmica kvalifikacija daje mu za pravo da nastavi reforme, kao i pojava novih sponzora u KSS koji su, pre svega, u njemu prepoznali priliku za oporavak srpske košarke.

Kao jedan od narednih prioriteta najavio je neprekidnu komunikaciju s kandidatima za državni tim, pa ćemo u narednom periodu imati prilike da se uverimo koliko je važno to što imamo selektora profesionalca (koji nije zaposlen u klubu). Za tim koji će nas predstavljati u Poljskoj konkurisaće najspremniji i najbolji na kraju naredne sezone, a neki naši reprezentativci, osokoljeni rezultatima u kvalifikacijama, izjavili su da u svoje klubove mogu da se vrate samo kao nosioci igre. Ivković je održao obećanje koje je dao njihovim klupskim trenerima: da će ih vratiti u klubove bolje nego što su bili.

Aleksandar Miletić