Батине, па ускршња трпеза

Више од годину дана након бруталног пребијања двадесетосмогодишње Београђанке Наде Г., коју је дечко претходног Ускрса тешко повредио у његовој викендици на Дивчибарама, и о чему је „Политика” писала, тужилаштво није поднело оптужницу против младића који је починио ово дело. И да хоће, Нада не може да заборави пакао у који се претворио тај ускршњи викенд – у првих месец дана након бруталног пребијања лекари су јој три пута пунктирали воду из плућа, a након тога је месецима трпела велике болове, јер су јој била поломљена три ребра, која су споро зарастала.

Подсећања ради, Наду је дечко претукао након безначајне свађе у вези с начином припремања хране за ускршњу трпезу – прво је закључао у собу, а када је почела да виче и протестује, кренуо је да је дави, шутира и вуче по поду за косу, а потом избацио из куће у хладну априлску ноћ. Када је позвала Хитну помоћ, дежурни диспечер јој је одговорио да они нису такси служба и да њен глас звучи „сасвим нормално”, па нема потребе да шаље возило. Потом је позвала полицију и добила одговор да ће изаћи на терен само ако одлучи да пријави дечка за насиље. Када је рекла да ће поднети пријаву, рекли су јој да стиже патрола.

Уместо полиције, насилни дечко је дошао на место где је избацио Наду и натерао је да се врати у викендицу са њим. Паралисана страхом да ће је убити, одлучила је да не пружа отпор и вратила се са њим. Тек кад је заспао, успела је да побегне и одвезе се у чачанску болницу, где су лекари дијагностиковали сломљена ребра, која су се налазила три милиметра од плућне марамице. Да је пробушена марамица, Нада би остала на месту мртва.

Након указане прве помоћи у болници, Нада одлази у полицијску станицу са документованим повредама и тек након тога полиција реагује и изриче њеном дечку забрану приласка – прво на 48 сати, а потом и на месец дана. Она се враћа у родитељски дом, убеђена да ће институције система коначно да реагују и подигну оптужницу против насилног младића.

Међутим, више од годину дана након њеног бруталног пребијања – тужилаштво није подигло оптужницу. Судски вештак коме су послати сви лекарски извештаји рекао је да види само једно поломљено ребро и нагласио да постоји могућност да је Нада сама себи то урадила. Због тога је цела медицинска документација послата на Медицински факултет у Београду, чији се извештај још чека.

Нада је ангажовала адвоката и поднела кривичну пријаву против бившег дечка и за насиље у породици, јер је осам месеци са њим живела у његовој породичној кући. Прошлог петка од тужилаштва је добила обавештење да неће подићи оптужницу због недостатка доказа да су живели у ванбрачној заједници, јер је њен бивши младић тврдио да они никада нису живели заједно, ни били у емотивној вези, већ да су само повремено имали сексуалне односе, а његову изјаву су потврдили и родитељи.

„Преостаје ми само да поднесем приватну тужбу за лаке телесне повреде, а то није поента приче. Ми смо живели заједно и то насиље се дешавало под кровом његове породичне куће, а његови родитељи који сада малтене тврде да ме не познају, били су сведоци тог насиља. Једино што ми причињава већи бол од физичких болова јесте нереаговање система. Теже се осећам данас него пре годину дана јер насилник није осуђен. Стално слушамо поруке надлежних ’пријавите насиље’, а када се то догоди, систем вам се смеје и саплиће вас на сваком кораку. Смеје се и насилник, који поручује да ће позвати сведоке да сведоче како сам ја њега у ствари злостављала, а не он мене. Потребна је велика количина храбрости и снаге да се изборите за правду и да осталим женама које су биле жртве насиља поручите да има смисла пријавити насиље. Једино што ми даје ветар у леђа јесте подршка породице и жена које ми се јављају након што сам у медијима јавно проговорила о насиљу коме сам била изложена”, резигнирано каже Нада.

Нада наглашава да се физичко насиље никад не дешава преко ноћи – њему најчешће претходи ментална тортура. Додаје да је њена веза била дивна првих неколико месеци, а онда су почеле да пљуште примедбе на рачун њених пријатеља, начина одевања, исхране... На крају јој је дечко рекао да смањи виђање са најбољом пријатељицом и мајком, јер му доноси „лошу енергију” кад се врати из родитељског дома. Нада је прешла и преко првог шамара, јер је мислила да се то случајно десило и да се неће поновити. Сада је свесна да је вербално насиље било само предворје пакла. Не опраштајте први шамар.