Банке могу да врате провизије на ниво од пре годину дана

Пословне банке моћи ће од 1. септембра да врате провизије и накнаде на ниво који су примењивале од 1. јануара 2021. до августа 2022. То им је, иначе, одлуком Народне банке Србије (НБС) било онемогућено у претходних годину дана. Из НБС за наш лист кажу да, имајући у виду да 1. септембра истиче рок од годину дана за примену умањених накнада за платне услуге, банке могу да наставе да примењују тарифе које су усвојиле у периоду од 1. јануара 2021. до августа 2022, те да то не представља повећање тарифа како се у медијима наводи, већ обрачун накнада у складу са важећим тарифником.

Другим речима неке банке, јер нису све то радиле, могле би од 1. септембра да повећају цену текућег рачуна, кредитних картица, чекова и слично, али само оне које су раније примењивале такав тарифник. Из НБС-а напомињу да ниједна банка није тражила од њих ново повећање цена услуга. Подсећања ради, и са нижом ценом провизија и накнада банке су у 2022. имале рекордан профит од 750 милиона евра. И не само то. Профит им је на годишњем нивоу порастао за чак 77,9 одсто, а „направиле” су га веће камате и провизије.

Из НБС подсећају да су прошле године у циљу заштите стандарда грађана, у тренутку када смо сви били суочени са растом цена енергената и последично многих других добара и услуга, донели пакет мера у вези са банкарским накнадама. Додатно, у августу 2022. предузели су читав низ активности чији је непосредан резултат одлука свих банака које су повећавале накнаде за платне услуге грађанима од 1. јануара 2021. да те накнаде у наредних годину дана, а почев од 1. септембра 2022. умање за 30 одсто или их врате на ниво пре њиховог повећања.

Том приликом, НБС је прописала и обавезу за банке да их обавесте о промени тарифа најкасније 45 дана пре планираног усвајања тих измена и да јој уз та обавештења доставе сву прописану документацију. Рок од 45 дана рачуна се од достављања уредне документације. Уколико је затражила допуну документације, НБС може да одреди одговарајући рок, који не може бити дужи од шест месеци, пре чијег истека банке не могу да доставе допуњену документацију. „Наглашавамо да у протеклом периоду, ниједна банка није доставила обавештење о измени тарифа, односно увођењу нових тарифа по којима наплаћује накнаде за пружање платних услуга. С друге стране, неколико банака је доставило обавештење о увођењу нових производа, којим су допунили палету производа и услуга. Уз наведено обавештење банке су биле дужне да доставе прописану документацију, укључујући и приказ механизма формирања цене новог производа, као и модел уговора који ће банка закључивати с клијентом и репрезентативни пример овог производа, а који садрже све елементе на основу којих се могу утврдити услови под којима ће се одређени производ или услуга користити, а нарочито приказ врсте и висине свих накнада и других трошкова који падају на терет клијента”, наводе из НБС-а.

НБС је као трајну меру, која је на располагању свим грађанима, донела олуку о платном рачуну са основним услугама, којом је прописана обавезна садржина у погледу врсте услуга у оквиру тог пакета и ограничена цена рачуна на износ од 150 динара. Тај пакет укључује, примера ради, и услугу мобилног банкарства (уз попуст од 30 одсто у односу на остале пакете), а могуће је да се у оквиру тог пакета додају одређене додатне услуге (на пример кредитна картица), тако да укупна накнада буде и даље нижа од накнаде за следећи пакет.

Грађани могу у сваком тренутку да пређу на овај пакет услуга код исте или друге банке, чиме ће избећи повраћај на цене пре договореног попуста од 30 одсто. „НБС очекује од банака у Србији да спроводе одрживу и одговорну пословну политику, као и да оцене оправданост повећања цена одређених накнада и услуга. НБС континуирано прати ситуацију у финансијском сектору и по потреби, у оквиру своје контролне функције, предузимаће активности, пре свега у циљу заштите корисника финансијских услуга”, напомињу из НБС-а.