И даље се не зна број страдалих Јевреја у Панчеву

Панчево -  У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године похапшени су готово сви банатски Јевреји, њих око четири хиљаде, да би после неколико дана били пребачени у логоре у  Београд.  Мушкарци, почев од 14 година старости, интернирани су одавде у логор Топовске шупе и до краја октобра побијени на стратишту код Панчева. Похапшени жене и деца смештени су по кућама београдских Јевреја, где су остали до 12. децембра, када су одведени у логор Сајмиште.

До маја наредне године, сви су побијени, односно угушени  у специјалном камиону  „душегупки”, који је кружио београдским улицама, док су многи умрли у самом логору. Болно сећање на те догађаје чува Јеврејска општина Панчево. Њени чланови, као и чланови Јеврејске општине Нови Сад, положили су венце на спомен-таблу објекта некадашње сабирног логора „Свилара”, одакле су панчевачки Јевреји депортовани, као и на споменик „Бразде” на Стратишту код села Јабука, одајући почаст страдалим сународницима.

„Овај датум изабран је зато што је то био почетак истребљења панчевачки Јевреја током Холокауста. Они су мучки убијени, а њихова тела побацани у раке питоме банатске равнице. Касније, на крају рата, када су Немци увидели да се ближи дан њиховог коначног пораза у Другом светском рату, готово сви трагови невиних жртава су уништени. Данас и даље не знамо тачан број жртава, иако је од тада прошло 82 године. Верујемо да је на Стратишту код Панчева страдало од 12 до 15 хиљада Јевреја, Рома, Срба, припадника других националности и антифашиста. Иако је прошло толико времена, страдали никада не смеју бити заборављени”, нагласио је Давид Монтијас, председник Јеврејске општине Панчево, напомињући да је у Панчеву, осим Стратишта, сабирног логора  „Свилара”, постојало и стратиште на Чардаку у близини села Делиблато, где се такође одржавају комеморације у знак сећања на Јевреје страдале у Холокаусту.