Зашто је Хрватска стопирала увоз бресака из Србије

После чипса из чачанских погона, протекле седмице, Хрватска је ове недеље забранила увоз контингента бресака из Србије под образложењем да је у једној пошиљци овог воћа пронађена већа количина инсектицида – хлорпирифос.

Спорни пестицид последњих година нарочито је под лупом Европске уније. Тачније, од 1. јануара 2020. када је његова употреба забрањена на нивоу уније под образложењем да је штетан за људско здравље. Почетком јула са границе са Словенијом враћене су брескве такође произведене у нашој земљи због повишеног нивоа хлорпирифоса, објавио је Танјуг.

Из овога произилази да су у току циљане контроле које на граничним прелазима спроводи ЕУ за робу која долази из трећих земаља. Још нема конкретних података ко је извозник и о којим количинама неисправног воћа је реч. Министарство пољопривреде раније је објавило да је гранична фитосанитарна инспекција Србије узела узорак спорне пошиљке за анализу и да ће јавност бити обавештена о резултатима.

Још пре две године ЕУ је најавила да ће увозно воће које хлорпирифос садржи и у најмањим траговима бити повучено са тржишта због могућих генотоксичних утицаја. Према објашњењу стручњака, хлорпирифос су користили пољопривредници како би спречили инсекте да оштете пољопривредне производе. Доминантну примену имао је у воћарству, а у употреби је још од шездесетих година прошлог века.

Та супстанца налазила се и у многим комерцијалним препаратима који су се продавали и у Србији, јер је ефикасна заштита за више од 50 усева од великог броја штеточина. И тада је било јасно да ће одлука Европске уније о забрани, бити потенцијални проблем за домаће извознике. А посебно у години као што је ова када су воћари, због лоших временских прилика, имали велике тешкоће у заштити плодова од различитих инсеката и труљења.

Како је за „Политику” рекао дипломирани инжењер заштите биља Верко Качаревић, има више од две године како су ови инсектициди забрањени и у Србији и озбиљни произвођачи и извозници се придржавају тих норми у заштити воћа.

Према његовим речима, хлорпирифос је још само дозвољен за контролисано прскање шума против губара, што спроводе искључиво овлашћене институције. Наш саговорник претпоставља да су на залихама у неким пољопривредним апотекама остале одређене количине ових препарата и да је вероватно неки мањи произвођач то злоупотребио из незнања али и због уштеде и направио проблем.

– Хлорпирифос је забрањен и код нас на нашем тржишту. И у заштити воћа и ратарству. Некада се доста користио и за заштиту шећерне репе, али сада више није дозвољена употреба. Струка се строго придржава тих забрањених листа инсектицида и не препоручује га у третманима – објаснио је Качаревић.

Потврђује да је имао широк спектар деловања на доста штетних инсеката и био релативно јефтин. Како каже, нови препарати који се употребљавају су скупљи, али су специфични и делују на одређену врсту инсеката. Тако се дешава да у једном третману морају да се комбинују и два нова, скупља инсектицида па претпоставља да су, због смањења трошкова улагања, неки воћари то злоупотребили.