Шта то Путин и Ким један другом пишу

Владимир Путин и Ким Џонг Ун састали су се само једном у четири ока – 2019. године у Владивостоку. Двојица лидера ипак су остала у сталном контакту, који је све интензивнији откако је почео рат у Украјини. Али, уместо да се чују телефоном, као што то уобичајено раде државници у свету, они радије размењују писма, у којима бираним речима величају сарадњу две земље.

Тек што је пре више од две седмице Сергеј Шојгу у Пјонгјангу, на 70. годишњицу примирја у Корејском рату, предао запечаћену пошиљку руског председника севернокорејском вођи, уследила је нова размена „државничких посланица”. А пре тога послата су два Кимова писма Путину – поводом Дана победе у Другом светском рату 9. маја и Дана Русије 12. јуна.

Путин и Ким су у последњим писаним порукама поводом обележавања 78. годишњице ослобођења Кореје од колонијалне владавине Јапана изнели обећања о развоју односа две земље. Севернокорејски председник назвао их је „дугогодишњим стратешким односом”, како преноси корејска државна агенција КЦНА.

Путин је у писму Киму истакао да је сигуран да ће сарадња две земље бити и даље развијана на свим пољима за добробит два народа и безбедност Корејског полуострва и целе североисточне Азије.

Ким је у одговору Путину истакао да је пријатељство Русије и Северне Кореје склопљено у Другом светском рату победом над Јапаном, а да је сада, како је навео, непобедиво и моћно у борби против империјалиста и хегемоније, пренео је Ројтерс.

У свом допису Путину Ким наглашава да су „стратешка и тактичка сарадња, подршка и солидарност” између њих сада на „високом нивоу, на заједничком фронту услед војне претње и провокације непријатељских снага”.

Севернокорејски лидер овог пута није именовао које су то „непријатељске снаге”, али је тај термин Пјонгјанг често користио како би означио САД и њихове савезнике.

Oва куртоазна државничка размена писама у соцреалистичком маниру вероватно није случајно темпирана уочи првог самита САД – Јапан – Јужна Кореја, који амерички председник Џозеф Бајден прекосутра организује у Кемп Дејвиду.

Совјетски Савез је деценијама био главни савезник Северне Кореје, пружајући јој економску помоћ. Али, везе Москве и Пјонгјанга ослабиле су распадом СССР-а. Рат у Украјини удахнуо је нову снагу у односе два суседа.

Како су саопштиле УН, Русија је после трогодишње паузе поново почела да испоручује нафту Северној Кореји. Крајем 2022. године обновљена је и железничка веза између две земље, а сателитски снимци показују да су теретне композиције све дуже. Русија шаље и преко потребне житарице, јер Светски програм за храну УН процењује да је 40 одсто становништва најизолованије земље на свету потхрањено.

А шта у тим возовима иде у супротном правцу – за сада није јасно. Према америчким обавештајним изворима, највероватније муниција и наоружање за наставак руских операција.

Ким Џонг Ун већ је у више претходних писама поводом државних празника и историјских јубилеја пружио Москви пуну подршку у војним акцијама које води у Украјини. Доказ је и то што се Северна Кореја нашла међу малобројним државама које су признале независност република Доњецк и Луганск.

Очито да ни сензационално откриће „дигиталног шпијунирања” није нарушило све боље односе две земље. Пјонгјанг ни Москва нису јавно коментарисали нити потврдили сазнања до којих је дошао Ројтерс – да су хакери Ким Џонг Уна у потрази за напредним војним технологијама провалили у систем великог руског војног бироа за развој ракета „НПО Машиностројеније”.

Посета руског министра одбране Пјонгјангу крајем јула и потом тајни долазак руског армијског авиона Ил-62М указује да Пјонгјанг и Москва све више јачају војну сарадњу. Бугарски портал „Булгаријанмилитари” пише да би Русија у замену за ариљеријске гранате могла да Северној Кореји обезбеди модернизоване авионе „миг-23МЛ/МЛД” и „миг-29”, које Пјонгјанг има у свом арсеналу. Наиме Кореја је од СССР-а купила између 14 и 28 ловаца „миг-29” пре него што је сама почела да их склапа од 1987. до 2000. године.

Ким Џонг Ун је у међувремену сменио начелника Генералштаба и наредио драстично повећање производње наоружања како би земљу спремио за потенцијални рат. Иако се то доводи у везу с предстојећим војним вежбама САД и Јужне Кореје, врло је вероватно да ће нешто од тог наоружања завршити у руским рукама.

Будући да Кимов режим има на залихама велику количину артиљеријске муниције, стручњак за наоружање и коаутор књиге „Оружане снаге Северне Кореје” Јост Олиманс за „Блумберг” каже да би Пјонгјанг могао да направи добар посао. По његовој процени Северна Кореја би могла да прода Русији 250.000 комада веома тражених граната калибра 155 милиметара по цени од најмање хиљаду долара по комаду.

Рат у Украјини је прилично истањио руске, али и западне резерве ових артиљеријских зрна, које НАТО сада покушава да набави по цени од чак 3.000 долара по комаду.