Без културе нема будућности

Треба времена да постанеш млад, Пикасова је мисао која је и мото овогодишњих 29. Рашких духовних свечаности, а налази се у наслову књиге есеја и колумни нашег познатог радијског и телевизијског новинара Веље Павловића, коју је постхумно уредила и објавила његова супруга Катарина Павловић. Ово дело представљено је као први програм свечаности, интонирајући и наредну промоцију Вељиног пријатеља и колеге Петра Пеце Поповића „Географија расутог срца”, у издању Центра за културу „Градац” и едицији „Рашке духовне свечаности”.

Збирка колумни „Треба времена да постанеш млад” објављена је у издавачкој кући „Лом”, настала је као збирка текстова са интернета од 2016. до 2018. године, а на свакој страници ове књиге види се како је Веља пажљиво посматрао свет и људе и са колико је дара умео то да уобличи у тексту. О овом делу говориле су Катарина Павловић и књижевница Мирјана Огњановић. Веља Павловић долазио је често у Рашку и десило се тако да је ово прва промоција његове књиге после оне београдске. Закључци после овог разговора односили су се на то да је права штета што није чешће и више писао, због тога што су његова ерудиција и енергија имали карактер лековитости. Мирјана Огњановић уочила је Вељин приступ интервјуу, његову уздржаност приликом постављања питања, која је сматрао излишним, тако да је изгледало да се извињава. Из тога су настајали сјајни разговори, који су у фокус стављали саговорника, а не новинара.

– Ценио је Милана Влајчића и Богдана Тирнанића, образовање и шармантан израз, које је од њих усвајао. Његови текстови били су посвећени вољеним „Стоунсима”, рокенрол је била његова омиљена тема, иако је слушао и класичну и џез музику. Чак Бери био је за њега Шекспир рокенрола. Слагали смо се у томе да су џез стандарди врхунац америчке културе. Писао је и о томе колико жали за пијацом на Цветном тргу, због тога што Београд нема музеј Оље Ивањицки и Александра Дерока, погађало та је насиље међу младима. Био је најмеланхоличнија особа, са којом сам се највише смејала, смисао за хумор, повезан са сетом био је смисао његовог постојања – рекла је Мирјана Огњановић.

Катарина Павловић нагласила је да је у припреми већ треће издање ове књиге, а да ће због тога што је Веља волео да проводи време у кући у Ратковцу код Лајковца, у том месту направити легат посвећен њему, са делом посебно посвећеном деци.

О књизи Петра Поповића „Географија расутог срца” говорио је уредник Ђорђе Марић, који је и аутор предговора овом издању. Петар Поповић је изјавио да му је част што наступа пред рашком публиком, и што је један од претходних добитника Награде „Стефан Првовенчани”. Ова књига Пеце Поповића његова је верзија аутобиографије о другима.

– Ово је књига о недостајању, због тога што после извесног времена увиђате шта вам све недостаје. То су приче о Београду, о Србији, о људима и градовима који ми фале, а који су обогатили наше животе. Наша дужност је да их не заборавимо. Ту је и текст о Вељи Павловићу. Без културе нема будућности – истакао је Петар Поповић, сећајући се притом и Васка Попе, нашег и светског песника.

Ђорђе Матић напоменуо је да књигу Петра Поповића треба читати с пажњом и не одједном, а осврнуо се и на то да људи посвећени рокенролу и књижевности заиста постају млађи с годинама. Приметио је, такође, да је био под утицајем Пеце Поповића, и да је чудо што сад уређује његову књигу. Разговор су употпунили Бобан Јанковић Боб и Миленко Баловић свирајући гитаре.

Председник општине Рашка Немања Поповић прогласио је Рашке духовне свечаности отвореним речима да без традиције и прошлости нема будућности, а врхунац вечери био је концерт Амире Медуњанин, у препуној сали Дома културе, која је извела познате севдалинке и њене нове песме и коју је на хармоници пратио сјајни Антонио Врбички.