Србија бира будућност

Свет се данас налази на великој прекретници и једино што је сигурно да ће глобална геополитичка структура доживети тектонске промене.

Рат у Украјини отворио је Пандорину кутију и ставио на велики тест светске лидере од којих зависи глобално геополитичко прекомпоновање које је увелико у току.

Политички запад предвођен Сједињеним Америчким Државама и земљама које предводе ЕУ уједињене у НАТО војном савезу, недвосмислено и снажно подржавају Украјину у конфликту са Русијом и дефинитивно су се позиционарале као страна у овом сукобу кроз огромну помоћ у новцу, наоружању али и људским ресурсима који врше интензивну обуку украјинске војске.

У овом тренутку се чини да ниједна од страна у сукобу не жели дијалог и мир, што имплицира да ће овај сукоб дуго трајати и да је за обе стране актуелна доктрина да друга страна мора да буде поражена што представља најгори сценарио за глобални мир и стабилност.

С друге стране, док су Запад и Русија заузети конфликтом у Украјини, Народна Република Кина бележи сјајне економске резултате и позиционира се по први пут као друга светска сила поред Сједињених Америчких Држава.

Свој геополитички утицај Кина је до сада црпела из инвестиција и економске сарадње које је на билатералном и мултилатералном нивоу успостављала са државама на свим светским континентима. Већ дужи временски период Кина је економски снажно присутна првенствено у свом геополитичком дворишту, земљама Далеког истока али и све више у Јужној Америци, Африци и Европи. Међутим, убрзање геополитичких дешавања, рат у Украјини и све израженија трка са Америком по питању економског развоја довела је до тога да се Кина први пут умешала у спољнополитичке односе и то за главног такмаца Америку стратешки важан регион Блиског истока.

Тако је Кина користећи свој утицај и дипломатију успела да врати за сто главне ривале на Блиском истоку, Иран и Саудијску Арабију и успешно реализовала план да ове две земље поново успоставе дипломатске односе и сарадњу. То је покварило за одређено време план Америке да се успоставе односи између Саудијске Арабије и Државе Израел и како би се ојачала осовина усмерена против Ирана и његових интереса у региону.

Америка сигурно неће остати нема на нову глобалну улогу Кине и у том смислу може да се очекује велика борба две највеће светске силе првенствено за глобални политички и економски утицај.

Оно што Американци виде као кључни проблем је економија и све бржи развој Кине по питању нових технологија и вештачке интелигенције.

Док се Америка и земље ЕУ баве Украјином и могућностима да изврше енергетску диверсификацију, Кина убрзано напредује на кључним економским пољима а посебно лидерско место има по питању производње електричних аутомобила што је индустрија која ће дефинитвно променити свет у којем данас живимо. Једноставно Кина једина у свету има затворене набавне ланце, има сировину и финалне производе који су већ преплавили светска тржишта.

Америка је такође убрзано почела да ради интензивна истраживања како би у што већем обиму почела да експлоатише литијум и како би могла да га инкорпорира у своју индустрију.

Наравно, у светлу нове глобалне структуре, озбиљна држава као што је Србија треба да размишља о сопственој позицији и будућности коју треба да изгради за сопствени народ.

Чини се да је Србија данас у ситуацији да као веома мали број држава може да бира, између јаке геополитичке позиције, стабилности на дуги рок и високог економског раста и борбе за опстанак на дневном нивоу са глобалним изазовима и дешавањима на које нема утицај као што су енергетска криза, инфлација и несигурност изазване ратом у Украјини.

Србија је на вододелници али са огромним потенцијалом да сопствене природне ресурсе употреби како би била несумњиви политички и економски лидер целог региона.

Србија поседује огромне резерве литијума али и бората које слободно можемо да назовемо нафтом 21. века. Србија је у ситуацији да обебзбеди ланце снабдевања за најбоље европске и светске компаније и за само неколико година потпуно промени слику земље што је већ и успела у мирнодопском периоду у Европи који је трајао до 24. фебруара 2022. године.

Ово питање је у протеклих неколико година дефинисао низ контраверзи у домаћој јавности која је у једном тренутку остала потпуно збуњена услед никад виђене кампање наводних бораца за заштиту животне средине и, слободно могу да каж,ем њихових ментора из иностранства који не желе да се Србија развија и који знају са каквим стварним потенцијалом Србија располаже.

Модус операнди и по питању литијума је исти као и код било ког другог пројекта у Србији који је мењао њену слику и њен углед на глобалном нивоу, од Београда на води, развоја наменске индустрије, ауто-путева па данас до пројекта нафте 21. века.

Суштина је да питању литијума, производње батерија и електричних аутомобила треба приступити прагматично и отворено рећи да је ово прилика коју Србија није никада имала од добијања своје независности. Посебно је важно напоменути и да Србија данас има политичког лидера који има јасну визију развоја земље и то за наредних 50 година, лидера који зна да промени земљу и учини је конкурентном, поузданом и озбиљном на свим нивоима.

Питање за грађане је да ли ћемо ову јединствену прилику да искористимо или ћемо као више пута у прошлости да наседнемо на демагогију разних мешетара и плаћеника које не занима ни Србија ни животна средина, ни вода ни ваздух, ни плата и благостање становника Јадра и Лознице већ искључиво сопствени џеп. Одговорност свих нас је да не дозволимо такав сценарио и не дозволимо да Србија опет буде на зачељу глобалних промена већ да обезбедимо благостање и сигурну будућност коју наш народ и наша деца заслужују.

*Председник Конгреса српско-америчког пријатељства 
Директор Института за одрживи развој и просперитет