Srbija bira budućnost

Svet se danas nalazi na velikoj prekretnici i jedino što je sigurno da će globalna geopolitička struktura doživeti tektonske promene.

Rat u Ukrajini otvorio je Pandorinu kutiju i stavio na veliki test svetske lidere od kojih zavisi globalno geopolitičko prekomponovanje koje je uveliko u toku.

Politički zapad predvođen Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama koje predvode EU ujedinjene u NATO vojnom savezu, nedvosmisleno i snažno podržavaju Ukrajinu u konfliktu sa Rusijom i definitivno su se pozicionarale kao strana u ovom sukobu kroz ogromnu pomoć u novcu, naoružanju ali i ljudskim resursima koji vrše intenzivnu obuku ukrajinske vojske.

U ovom trenutku se čini da nijedna od strana u sukobu ne želi dijalog i mir, što implicira da će ovaj sukob dugo trajati i da je za obe strane aktuelna doktrina da druga strana mora da bude poražena što predstavlja najgori scenario za globalni mir i stabilnost.

S druge strane, dok su Zapad i Rusija zauzeti konfliktom u Ukrajini, Narodna Republika Kina beleži sjajne ekonomske rezultate i pozicionira se po prvi put kao druga svetska sila pored Sjedinjenih Američkih Država.

Svoj geopolitički uticaj Kina je do sada crpela iz investicija i ekonomske saradnje koje je na bilateralnom i multilateralnom nivou uspostavljala sa državama na svim svetskim kontinentima. Već duži vremenski period Kina je ekonomski snažno prisutna prvenstveno u svom geopolitičkom dvorištu, zemljama Dalekog istoka ali i sve više u Južnoj Americi, Africi i Evropi. Međutim, ubrzanje geopolitičkih dešavanja, rat u Ukrajini i sve izraženija trka sa Amerikom po pitanju ekonomskog razvoja dovela je do toga da se Kina prvi put umešala u spoljnopolitičke odnose i to za glavnog takmaca Ameriku strateški važan region Bliskog istoka.

Tako je Kina koristeći svoj uticaj i diplomatiju uspela da vrati za sto glavne rivale na Bliskom istoku, Iran i Saudijsku Arabiju i uspešno realizovala plan da ove dve zemlje ponovo uspostave diplomatske odnose i saradnju. To je pokvarilo za određeno vreme plan Amerike da se uspostave odnosi između Saudijske Arabije i Države Izrael i kako bi se ojačala osovina usmerena protiv Irana i njegovih interesa u regionu.

Amerika sigurno neće ostati nema na novu globalnu ulogu Kine i u tom smislu može da se očekuje velika borba dve najveće svetske sile prvenstveno za globalni politički i ekonomski uticaj.

Ono što Amerikanci vide kao ključni problem je ekonomija i sve brži razvoj Kine po pitanju novih tehnologija i veštačke inteligencije.

Dok se Amerika i zemlje EU bave Ukrajinom i mogućnostima da izvrše energetsku diversifikaciju, Kina ubrzano napreduje na ključnim ekonomskim poljima a posebno lidersko mesto ima po pitanju proizvodnje električnih automobila što je industrija koja će definitvno promeniti svet u kojem danas živimo. Jednostavno Kina jedina u svetu ima zatvorene nabavne lance, ima sirovinu i finalne proizvode koji su već preplavili svetska tržišta.

Amerika je takođe ubrzano počela da radi intenzivna istraživanja kako bi u što većem obimu počela da eksploatiše litijum i kako bi mogla da ga inkorporira u svoju industriju.

Naravno, u svetlu nove globalne strukture, ozbiljna država kao što je Srbija treba da razmišlja o sopstvenoj poziciji i budućnosti koju treba da izgradi za sopstveni narod.

Čini se da je Srbija danas u situaciji da kao veoma mali broj država može da bira, između jake geopolitičke pozicije, stabilnosti na dugi rok i visokog ekonomskog rasta i borbe za opstanak na dnevnom nivou sa globalnim izazovima i dešavanjima na koje nema uticaj kao što su energetska kriza, inflacija i nesigurnost izazvane ratom u Ukrajini.

Srbija je na vododelnici ali sa ogromnim potencijalom da sopstvene prirodne resurse upotrebi kako bi bila nesumnjivi politički i ekonomski lider celog regiona.

Srbija poseduje ogromne rezerve litijuma ali i borata koje slobodno možemo da nazovemo naftom 21. veka. Srbija je u situaciji da obebzbedi lance snabdevanja za najbolje evropske i svetske kompanije i za samo nekoliko godina potpuno promeni sliku zemlje što je već i uspela u mirnodopskom periodu u Evropi koji je trajao do 24. februara 2022. godine.

Ovo pitanje je u proteklih nekoliko godina definisao niz kontraverzi u domaćoj javnosti koja je u jednom trenutku ostala potpuno zbunjena usled nikad viđene kampanje navodnih boraca za zaštitu životne sredine i, slobodno mogu da kaž,em njihovih mentora iz inostranstva koji ne žele da se Srbija razvija i koji znaju sa kakvim stvarnim potencijalom Srbija raspolaže.

Modus operandi i po pitanju litijuma je isti kao i kod bilo kog drugog projekta u Srbiji koji je menjao njenu sliku i njen ugled na globalnom nivou, od Beograda na vodi, razvoja namenske industrije, auto-puteva pa danas do projekta nafte 21. veka.

Suština je da pitanju litijuma, proizvodnje baterija i električnih automobila treba pristupiti pragmatično i otvoreno reći da je ovo prilika koju Srbija nije nikada imala od dobijanja svoje nezavisnosti. Posebno je važno napomenuti i da Srbija danas ima političkog lidera koji ima jasnu viziju razvoja zemlje i to za narednih 50 godina, lidera koji zna da promeni zemlju i učini je konkurentnom, pouzdanom i ozbiljnom na svim nivoima.

Pitanje za građane je da li ćemo ovu jedinstvenu priliku da iskoristimo ili ćemo kao više puta u prošlosti da nasednemo na demagogiju raznih mešetara i plaćenika koje ne zanima ni Srbija ni životna sredina, ni voda ni vazduh, ni plata i blagostanje stanovnika Jadra i Loznice već isključivo sopstveni džep. Odgovornost svih nas je da ne dozvolimo takav scenario i ne dozvolimo da Srbija opet bude na začelju globalnih promena već da obezbedimo blagostanje i sigurnu budućnost koju naš narod i naša deca zaslužuju.

*Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva 
Direktor Instituta za održivi razvoj i prosperitet