Професори Сеферовић и Памучар допринели успеху Универзитета у Београду

Ниједан овдашњи научник не очекује и не тражи признања, трудимо се да у условима у којима живимо и радимо постигнемо максимум, казао је јуче за „Политику” академик Петар Сеферовић са Медицинског факултета, након што је објављено да уз професора др Драгана Памучара са Факултета организационих наука (ФОН), један од заслужних за скок Универзитета у Београду (УБ) на прекјуче објављеној Шангајској листи.

„Не могу, међутим, рећи да ми похвала која је дошла са врха универзитета не прија, јер представља врсту признања за дугогодишњи рад који има веома важну компоненту у лечењу болесника са срчаном слабошћу. Та проблематика је изузетно смртоносна и масовна у свету, а може се превенирати, због открића у којима сам учествовао и обелоданио у радовима који су изузетно цитирани. Та открића су нови лекови који смањују смртност и боравак у болницама болесника са срчаном слабошћу, а након мојих истраживања уведени су на клинике широм Европе и света”, појаснио је проф. др Сеферовић.

Нагласио је да је пласирање УБ у друштво 400 најбољих светских високошколских установа „изванредно, најбоље у окружењу и да је наш универзитет расадник врсних научника”.

Професор др Драган Памучар је на ФОН-у ванредни професор на Катедри за операциона истраживања и статистику. За „Политику” је нагласио да све што ради, ради јер то воли, а не због публицитета, па му, каже, ова популарност баш и не прија много. Драго му је што је УБ напредовао на Шангајској листи јер се нада да ће тиме бити привлачнији и за студенте, нарочито оне који на њега долазе из иностранства.

„Овај успех УБ може да буде и бољи и то зависи од повећања материјалних улагања у њега и научнике. Неоспорно је да треба пружити већу подршку нашим истраживачима. Професор Сеферовић и ја смо сврстани међу један одсто најцитиранијих научника на свету од 6.900, колико нас је уврштено на Клеривејт листу. И то је оно што је утицало да се поправи ранг УБ на Шангајској листи”, нагласио је проф. др Памучар за наш лист.

До прошлог августа потпуковник Памучар предавао је, каже, и на Војној академији, Универзитету одбране, где су му области рада биле операциона истраживања и меко рачунарство.

Да су Сеферовић и Памучар највише допринели овогодишњем пласману УБ на позицију између 301. и 400 места на престижном рангирању високошколских установа кинеског Универзитета „Ђао Тонг” у Шангају, обелоданио је проректор за науку УБ проф. др Бранислав Боричић. А и декани установа на којима два угледна научника знање преносе на студенте и млађе колеге нису јуче крили задовољство што баш код њих истражују и предају најбољи међу најбољима у нашим академским круговима.

Проф. др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета у главном граду, подвлачи да су на тој установи изузетно поносни и почаствовани што је управо један њихов академик и професор изузетним вишедеценијским радом, и као клиничар и као истраживач допринео побољшању рејтинга УБ-а.

„Он је кардиолог, један је од светских експерата за третман срчане инсуфицијенције, односно слабости, који је нашу замљу уздигао у сам планетарни врх кардиологије. У Србији је у претходној деценији организовао бројне престижне међународне састанке на тематику којом се бави, био је и председник европског удружења стручњака за лечење срчане слабости. Вансеријски је научник и доктор којим би се поносиле и много напредније и веће земље од Србије”, истакао је декан Давидовић.

Декан ФОН-а проф. др Милан Мартић за „Политику” је потврдио да је проректор Боричић направио добру анализу утицаја професора на успех у рангирању УБ јер је, како открива, њихов професор Памучар сврстан и међу два одсто најцитиранијих истраживача света према Станфордовој листи.

„Професор Памучар је ове године добио и Светосавску награду за допринос српском образовању и науци. Ова похвала из управе универзитета и чињеница да имамо таквог прфесора ФОН-у много значи, јер Памучар своја искуства преноси млађим истраживачима на факултету. То је и методолошки веома битно јер их учи како и где да пријављују своје научне радове за разне цењене часописе. На светском нивоу има разних универзитетских листа и рангирања, али када упоредимо обим улагања у наше научнике и науку и несразмерно веће резултате које они на УБ постижу, схватамо да је наш најстарији и најпрестижнији универзитет, уствари, међу најуспешнијима на планети”, нагласио је декан Мартић.