Пробни балон НАТО-а у Украјини

После бурних реакција у Украјини и Русији на изјаву шефа канцеларије генералног секретара aлијансе Стијана Јенсена да би се чланство Кијева у НАТО-у могло заменити за територијалне уступке у корист Русије – војни савез се одрекао његових речи. Украјинска „јавност” је пренела речи једног неименованог званичника алијансе који је саопштио неслагање с тим предлогом и нагласио да НАТО у потпуности подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине.

Према његовим речима, такву позицију су потврдили лидери чланица на самиту у Вилњусу и он се није променио. „Наставићемо да подржавамо Украјину колико год буде потребно и посвећени смо постизању праведног и трајног мира”, рекао је он и истовремено нагласио да Украјина сама мора да одлучи када и под којим условима ће постићи мир. Тај званичник НАТО-а је такође рекао да постоји потреба за безбедносним аранжманима како би се осигурало да се рат не понови.

Јенсен је рекао да би уступање дела територије Руској Федерацији могао да буде део договора о окончању рата. Он је ову могућност изнео током дебате у Норвешкој, а у уторак је пренело локално издање „Верденс ганг”. Према његовим речима, преговори о послератном статусу Украјине већ су у току и он није једини који поставља питања о уступању територије. „Не кажем да би то требало да буде тако. Али то може бити могуће решење. Постоје значајни помаци у питању будућег чланства Украјине у НАТО-у”, додао је он и нагласио да је важно да постоји темељна дискусија о томе.

И сам генерални секретар савеза Јенс Столтенберг је више пута наглашавао да је на Украјини да одлучи о времену и условима разговора са Русијом о прекиду непријатељстава.

Влада опште уверење да Јенсен никако није случајно дао ову изјаву и да је почело опипавање пулса и полако изношење намера савезника Украјине да се постави оквир за преговоре. Поготово што ово није први пут. Почетком фебруара такође су се у медијима појавили написи „мир за територије”. То је подразумевало замрзавање рата дуж линије фронта, која би фактички постала нова граница између Украјине и Русије. Велики одјек и тада је изазвала информација објављена у „Ноје цирхер цајтунгу” да су САД наводно понудиле Русији и Украјини да окончају рат на овом принципу. Швајцарски лист је пренео да је средином јануара амерички председник Џозеф Бајден наложио шефу Ције Вилијаму Бернсу да посети Кијев и Москву и процени њихову спремност за преговоре.

Према овом тексту, Бернс је предложио да Русија задржи 20 одсто територије у Украјини (по свему судећи, део који држи контролом) и оконча рат. Лист је касније известио да су обе државе одбиле тај предлог, јер Украјина није хтела да се одрекне територије, а Русија верује да ће дугорочно моћи да добије рат и заузме још више региона.

Након објављивања овог текста и Бела кућа и Кремљ су демантовали да је шеф Ције одлетео у Москву и негирали да је нудио такав мир. Објављивање текста је ипак схваћено као покушај да се покрене расправа о самој идеји таквог начина окончања рата. Последње две недеље западни медији отворено извештавају о томе да је украјинска контраофанзива пропала и да на фронту, за сада, влада пат-позиција. Претпоставља се да би на јесен и током зиме руске снаге могле да крену у нову офанзиву.

О идеји „мир за територије” крајем маја је писао и „Њујорк тајмс”, што само значи да је предлог „избачен” у јавност као пробни балон и пре почетка дуго најављиване украјинске контраофанзиве. О томе је говорио и бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен почетком јула. Речи пензионисаног функционера тада нису узете нарочито озбиљно, али се заборавило да је он у канцеларији Володимира Зеленског био задужен за развој такозваних безбедносних гаранција за Украјину.

Бивши генерални секретар НАТО-а је рекао да би то, наводно, могло да има стабилизујући ефекат на целу Европу, а као пример је навео улазак Западне Немачке у НАТО 1955. године. Према његовим речима, у овим ситуацијама има много разлика, али да су паралеле могуће.

Званичници из Кијева су одбили најновији предлог, а ни Москва њиме није задовољна, јер би то значило даље ширење НАТО-а према Русији, а рат је и почео као отпор Москве проширењу алијансе на границе Руске Федерације.