Запад губи у дипломатском покеру

Западњачки напори да искористе Уједињене нације зарад промовисања својих вредности и политике према остатку света вртоглаво слабе насупрот порасту утицаја Кине, Русије, Индије и муслиманског света. Према студији Европског савета за иностране односе, урађеној на основу дугорочних образаца гласања у главним телима УН, западна политика, пре свега политика Европске уније, губи утицај у светској организацији у погледу људских права, слобода и мултилатерализма, због велике промене у равнотежи моћи у корист Кине, Индије, Русије и исламског света.

Британски „Гардијан” наглашава да значајном губитку утицаја у протеклој деценији доприноси „продужени тренд” неуспеха западне политике у кризним регионима од Бурме преко Зимбабвеа и Грузије до Балкана.

„ЕУ пролази кроз период успорене кризе у УН. Проблем је у губитку моћи да се поставе правила. УН све више обликују Кина, Русија и њихови савезници... Запад је у хаосу. Неслагање ЕУ са САД по бројним питањима о људским правима у УН за време Буша ослабило је и једну и другу страну”, наводи се, између осталог, у студији Европског савета за иностране послове, чији је председавајући бивши фински председник и специјални изасланик УН за будући статус Косова Марти Ахтисари.

„Ниједна друга тренутна криза у свету није тако очигледно доказала ограничења европског утицаја као што је то учинило Косово”, истиче се у студији, којом се подсећа да је ЕУ имала јединствен став по питању Ахтисаријевог плана у току 2007. године, али да су европске дипломате у УН признале да током преговора није било правог консензуса, без обзира на наводно јединство у Бриселу.

У студији ове институције се наводи да је европску политику о људским правима пре десет година подржавало 72 одсто чланица УН, а прошле године само 48 одсто. Осим тога, у светској организацији драстично је опала и подршка америчкој политици о људским правима и то са 77 одсто пре 10 година на само 30 одсто 2007. године. Према студији, супротан тренд доживљава политика Кине и Русије, које се залажу за државни суверенитет и политику немешања у питања суверених држава. Подршка за руску и кинеску политике по питању људских права у УН порасла је са 50 на 74 одсто.

Слаб утицај западне политике изразит је и у Савету за људска права УН у Женеви, у коме је 19 европских земаља од укупно 47 изгубило на више од половине досад спроведених гласања. Поред јачања Русије и Кине, аутори наводе да је посебно проблематичан губитак утицаја ЕУ на муслиманске земље.

„Док је у току балканских ратова постојао савез између Запада и муслиманских држава у прилог Бошњака и косовских Албанаца, тај савез је сада нестао”, истиче се у анализи и додаје да у Организацији исламске конференције, ЕУ и Запад могу да рачунају на само три државе као одлучне савезнике – Турску, Босну и Херцеговину и Авганистан.

Низу неуспеха западне политике придружило се гласање око стављања на дневни ред Генералне скупштине УН предлога Србије да Међународни суд правде процени усклађеност са међународним правом проглашења независности Косова. Не само што је косовску независност, подржану од САД и већине чланица ЕУ, признало само 46 од 192 чланице УН, него су Руси одбацили западњачке напоре да се установи снажна подршка Грузији у кавкаској кризи.

„ЕУ колективно није успела да се прилагоди новим снажним трендовима”, рекао је Ахтисари, а преноси британски дневник.

Низ неуспеха западне политике о људским правима указује да се ЕУ, када је у питању политички утицај, не исплати ни чињеница да је водећи финансијер програма помоћи у свету и водећи финансијер УН.

Узрок пада утицаја у УН Ричард Гауен, један од аутора студије, види између осталог и у томе да су поступци ЕУ у много случајева, укључујући Косово, оставили утисак двоструких стандарда.

„Европске земље су по питању Косова и Ирака деловале без мандата УН, што је створило напетост у односима с другим земљама, посебно оним из Латинске Америке, које више од других држе до владавине права”, изјавио је Гауен Би-Би-Сију и додао да што се тиче иницијативе Београда да се Међународни суд правде изјасни о независности Косова ЕУ не би требало да се спушта на ниво да „силеџијски гура своје предлоге и идеје, као што то чине поједине земље”.

Међутим, Гауен сматра и да би Србија заузврат требало да прихвати стварност на терену, односно да, сарађује са мисијом ЕУ „зарад добробити Срба на северу Косова и у енклавама”.

„Београд, по мом мишљењу, сувише дуго инсистира на међународном праву и занемарује тешкоће косовских Срба”, оценио је овај аналитичар, који ради у у Центру за међународну сарадњу Њујоршког универзитета.

Према његовим речима, УН нису идеална организација и „тамо се дешавају прилично прљаве ствари, али ЕУ може да гради нове савезе, да покаже разумевање за ставове других групација и да им, рецимо, понуди помоћ у циљу ефикасније промоције људских права”.

„У том контексту, подсетио бих да, упркос Косову и другим тешкоћама, Србија у УН гласа за сваку иницијативу ЕУ зато што схвата да је у њеном интересу да буде у савезу са тако моћном групацијом”, рекао је он и додао да је „тужно што тако не мисле и латиноамеричке и афричке земље”.

Аутори ове студије предлажу Унији да установи два или три нова званичника који ће координирати европску дипломатију према трећим земљама у УН, као и да Европска комисија установи годишњу стратегију гласања и окупљања коалиција у УН.

Савет, иначе, окупља бивше и садашње министре, аналитичаре и представнике пословних кругова чланица ЕУ, међу којима су и Марти Ахтисари, Јошка Фишер, Волфганг Ишингер, Мирослав Лајчак, Албер Роан, Волфганг Шисел, Џорџ Сорос, Крис Патен, а финансијски је подржан, између осталог, од Сорос фондације.